U prepunoj sali Mts dvorane svečano je otvoren 52. Fest na kome će u narednih deset dana biti prikazano 108 filmova.
Slogan ovogodišnjeg izdanja je "Idi i gledaj", a inspiracija dolazi iz istoimenog fima reditelja Elema Klimova iz sredine osamdesetih godina (1985.) prošlog veka.
- "Idi i gledaj" predstavlja jednostavan poziv upućen najpre vama, ljubiteljima sedme umetnosti, da otvorena srca priđete filmovima koji dolaze sa najrazličitijih krajeva sveta i poručuja najrazličitije priče svaki na svoj način. Znam da svako najpre bira filmove prema svom ukusu, rediteljima ili glumcima koje voli, ali dozvolite da određeni deo vašeg izbora obuhvati nešto neočekivano. Neki film oko mene znate mnogo ili ne znate gotovo ništa. U današnje vreme, barem ne oskudevamo u informacijama, pa su nam na jedan klik dostupne godine o svim mogućim filmovima i često imamo o njima formirane mišljenja pre nego što ih i pogledamo. Idi i gledaj, za mene zato predstavlja i pokušaj da povratimo osjećaj iznenađenja i otkrivanja, onaj osjećaj kada nešto vidimo po prvi put. Pretpostavljam da ste svi već proučili program Festa i da znate svoje favorite - rekao je Jugoslav Pantelić.
Na otvaranju je svirao bend Artan Lili, a voditelji programa su glumci Ljubinka Klarić i Jovan Jovanović.
Od poznatih ličnosti tu je i producent Den Tana s ćerkom Gabi, kao i Damir Handanović u društvu supruge Dubravke. Viđen je i Nebojša Grnčarski sa lepšom polovinom.
Pre velikog otvaranja članovi žirija predvođeni glumcem Radivoja Raše Bukvić i zvezdama domaćih filmova prošetali su crvenim tepihom. Specifičnost ovogodišnjeg otvaranja jeste projekcija filma koji je rediteljski, ali i scenaristički, prvenac Bukvića "Još jedan dan".
U pitanju je kratkometražni film sa Mirom Banjac u glavnoj ulozi, koja će biti specijalna gošća na sutrašnjoj projekciji Novom Sadu. Nakon ovog filma, biće emitovan film "Bartonova akademija" dvostrukog oskarovca Aleksandra Pejna.
Nagradu Beogradski pobednik za doprinos filmskoj umetnosti primio je Želimir Žilnik. U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova. Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, "Žurnal o omladini na selu, zimi", "Pioniri maleni, mi smo vojska prava " i "Nezaposleni ljudi", postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma. Ipak, prvo igrano ostvarenje "Rani radovi" (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu. Žilniku je tada 27 bilo godina.
- Zahvaljujem se svima na ovoj nagradi. Prvo zato što znam, kao što svi mi znamo, da je Fest festival sa najboljim repertoarom i najinteresantnijim filmovima svake godine u Srbiji, jer traje sad već 52 godine. Uvek kad sam na ovom festivalu bio, ja sam faktički bio u jednom procesu ne samo gledanja, nego i učenja. Ne znam da razume se raditi ovako dugo, tu ne mogu a da se ne setim, da u stvari ovih 50-ak, 60-ak filmova ne bih mogao da uradim ni jedan posto, da nisam imao fantastičnu kreativnost i energiju saradnika. A saradnici u ovim filmovima, ako se uzme u obzir pre svega interpretatori, što profesionalni momci, zatim razume se, tehnička ekipa, producenti i tako dalje, njih je bilo za ovih 60 godina toliko koliko vas sada ima ovde u sali i na balkonu - rekao je Žilnik, koji je od uzbuđenja zaboravio da zvanično otvori 52. FEST.
Inače, veliki autor ima ličnu filmsku priču, jer je rođen u logoru u Nišu 1942. godine. Roditelji su mu bili ilegalci koji su sklopili jedan od prvih partizanskih brakova, a detinjstvo je proveo u Zemunu kod babe i dede. Kasnije je prešao kod tetke u Novi Sad. U njegovim filmovima igrala su prepoznatljiva imena srpskog glumišta, ali su se, zahvaljujući njemu, neki i proslavili u filmskoj industriji.
Bonus video: