Ako se na teritoriji naše zemlje pojavi pretnja strateškog karaktera, odgovorićemo snažno i svim sredstvima koja imamo na raspolaganju. To ne treba nikoga da zavara
Rat koji je Rusija povela u Ukrajini ulazi danas u treću godinu, a američki magazin Forin polisi je tim povodom zatražio od poznatih stručnjaka da pokušaju da predvide šta bi moglo da sledi u ovom sukobu.
Navodi se da je zastoj koji se naizgled dešava na bojnom polju zamaskirao odlučujuće promene koje se događaju. Prema Forin polisiju, glavni front u ovom ratu sada je onaj politički, na kom ruski predsednik Vladimir Putin računa na to da će mu podele i oklevanja na Zapadu doneti pobedu koju nije uspeo da ostvari na bojnom polju.
- Zabrinute zbog posledica po bezbednost svog kontinenta ukoliko Vašington prestane da se angažuje i Ukrajina padne, evropske vlade su povećale pomoć poslednjih meseci. Kolektivno su sada obezbedile ili obećale više oružja za Kijev od Vašingtona, a pomoć je više nego dvostruko veća ukoliko se računa i ekonomska strana. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na prve dane rata, ali nije bilo dovoljno da Ukrajina okrene sukob u svoju korist - piše u članku objavljenom povodom druge godišnjice početka rata.
Stavovi Kremlja
Forin polisi postavlja pitanja o tome kada će se i kako ovaj rat završiti i odmah konstatuje da je Kremlj veoma jasno stavio do znanja da je jedini kraj putem pregovora koji je spreman da prihvati onaj u kojem se Ukrajina predaje.
Navodi se da su, s druge strane, Ukrajinci jednako jasno poručili da će nastaviti da pružaju otpor utapanju u carstvo pod kontrolom Moskve.
- Nakon dve godine, mir u Evropi nije ni na vidiku - zaključuje se u uvodnom delu članka.
Jedan od stručnjaka kojima se Forin polisi obratio povodom ove teme bio je i Dejvid Petreus, penzionisani američki general i bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA). On je svoju analizu naslovio sa „U kom pravcu će rat sada ići? To zavisi” i odmah poručio da „bilo kakav odgovor u vezi s budućnošću rata koji Rusija vodi u Ukrajini treba da počne sa: to zavisi”.
Važan razvoj situacije
- Zato što će tok rata zaista zavisiti od određenog broja kritično važnih razvoja situacije. Pre svega, to će biti nivo pomoći o kom će se Američki kongres konačno dogovoriti. To je od ogromne važnosti pošto je Vašington obezbedio skoro jednaku količinu vojne pomoći kao i cela Evropa zajedno. Što je još važnije, odluke SAD u vezi sa isporukom određenih vrsta oružja, kao što su zapadni tenkovi i letelice, često su krčile put za druge zemlje - naveo je Petreus.
On je dodao da će „od podjednake važnosti, imajući u vidu da je Evropa obezbedila dvostruko više pomoći Ukrajini u odnosu na SAD kada se uračuna i ona koja nije vojna, biti nivo podrške iz Evropske unije i njenih članica, kao i drugih zapadnih zemalja”.
- Takođe će od kritične važnosti biti napori predvođeni Amerikom da se pojačaju sankcije i kontrola izvoza u Rusiju i stane na put šemama koje omogućuju njihovo kršenje. Uprkos dosadašnjem velikom uspehu, ta šeme nastavljaju da se razvijaju i biće potreban kontinuirani fokus na njima - napisao je Petreus.
Nekadašnji šef CIA poručio je da će „u okviru bezbednosne pomoći nekoliko stvari biti posebno važne”.
- Kratkoročno gledano, one uključuju sisteme koji Ukrajini omogućuju da identifikuje, prati i uništava dronove, granate, rakete i letelice koje pristižu u napad. U kritične potrebe Ukrajine takođe spadaju i precizne rakete dugog dometa, zapadne letelice, artiljerijska municija i dodatna klaster municija, koja se pokazala posebno važnom za odbijanje ruskih napada. Nema ni potrebe pominjati da će ovaj rat takođe u velikoj meri zavisiti od ukrajinske i ruske rešenosti i njihove sposobnosti da regrutuju, obuče, opreme i upotrebe dodatne snage i kapacitete. Koliko god delovalo da ruski predsednik Vladimir Putin drži stvari pod kontrolom, ne treba uzimati za sigurno to da će ruski narod nastaviti da se slaže s njegovim ratom dok se gomilaju ogromne žrtve, a kvalitet života opada - ocenio je Petreus.
Pomorski dronovi
On je dodao da „mnogo toga zavisi, takođe, od sposobnosti obe strane da izvuku najbolje iz bespilotnih kapaciteta koje poseduju, poput impresivnih pomorskih dronova kojima je Ukrajina naterala Rusiju da povuče većinu svoje preostale Crnomorske flote iz Sevastopolja na Krimu, gde joj je baza bila više od dva veka”.
- Zapravo, kampanja Ukrajine u zapadnom delu Crnog mora korišćenjem pomorskih dronova i raketa u velikoj meri je oterala ruske bojne brodove odatle i omogućila Ukrajini da ponovo u velikom obimu pokrene izvoz žitarica koji je od kritične važnosti za Egipat i druge zemlje - naveo je penzionisani američki general.
Petreus je poručio da bi „od ogromnog uticaja takođe bilo pružanje Ukrajini skoro 300 milijardi dolara iz ruskih rezervi trenutno zamrznutih u zapadnim zemljama”.
- Ova inicijativa, koja je odavno trebalo da se ostvari, takođe bi Kremlju poslala poruku u vezi sa sposobnošću Ukrajine da popravi štetu koju joj je Rusija načinila i da izgradi sopstveni vojnoindustrijski kompleks.
- Na kraju, tok rata će zavisiti od sposobnosti obe strane da uče i prilagođavaju se kretanju situacije na bojnom polju; da razvijaju, proizvode i primenjuju nove oružane sisteme i druge tehnologije, takođe i da poboljšaju sposobnosti vođa, štabova, pojedinačnih vojnika i jedinica. Ova godina obećava da će biti još jedna veoma teška za vojne snage, ali i unutrašnje stanje u obe zemlje. Nakon dve godine, ne deluje da se i nazire kraj ovog rata - zaključio je Petreus.
Kurir.rs/Nemanja Vlačo
Bonus video: