Rabotino selo za koje niko ne bi ni čuo da nije bilo rata u Ukrajini i sad već čuvene propale ukrajinske ofanzive generala Sirskog i Zalužnog u koje je vaskoliki zapadni svet oličen u NATO i EU polagao nade u konačni slom Rusije.
Od subote rano ujutro ovo selo posle pet meseci ponovo je u ruskim rukama, posle inicijative koju je pokrenula ruska vojska posle zauzimanja Avdejevke.
Ne, nije u pitanju ofanziva kao što misle mnogi, nego pre svega izravnavanje linije fronta i uklanjanja džepova otpora.
Rabotino je ušlo u udžbenike jer tog 4. juna 2023 godine u njemu su stradali prvi nemački tenkovi Leopard 2A6 i američki Bredliji koji su udarili u Surovikinovu liniju.
Rabotino je skoro tri meseca prelazilo iz ruke u ruku, ali ruska vojska je žestoko branila ovja pravac koristeći sve prednosti Surovikinove linije. Ukrajinci su posle par mesec žestoke borbe ušli u selo i to proglasili strateškom pobedom koja će omogući nastupanje prema Marijupolju.
Međutim od toga nije bilo ništa. Naletelo se na drugi deo Surovikinove linije gde je kompletna ofanziva posle četiri, odnos pet meseci stala, a Ukrajina krajem 2023 i zvanično priznala da je ofanziva propala.
U bici za ovo selo izginulo je hiljade ukrajinskih vojnika, a zauzimanje sela posled va meseca bitke na zapadu predstavljen kao kolosalni uspeh ukrajinske vojske koja je povratila 50 posto teritorije.
Neke minijature iz bitke za Rabotino
Kada je 4. juna 2023. Ukrajina pokrenula ofanzivu na Rabotino angažovala je čak sedam mehanizovanih brigada: 14, 15, 47, 65, 116,117, 118 mehanizovanu brigadu, ali i tri elitne jednice i to 46. i 82 vazdušno-jurišne brigade Ukrajinske vojske i 3. operativna brigada Nacionalna garda Ukrajine, stranih boraca i pomoćni bataljoni.
Na pravcu Rabotni-Verbova nalazilo se oko 35-40 hiljada ljudi, a sa dodatnim jednicama taj broj povećan je na 65-70.000 vojnika.
Ovako velika koncentracija ukrajinske vojske objašnjava plan generalštaba ukrajinske vojske da se po svaku cenu ostvari brz prodor kroz odbrambene linije ruske vojske i zauzimanje dva ključna grada Tokmaka i Melitopolja, koji su inače glavna čvorišta i logistički centri ruske odbrane na istoku Ukrajine.
Plan Ukrajinaca je da na ovom pravcu se proboj ostvari jakom koncentraciom vatre i zauzimanje gorepomenuta dva grada 72-96 časova od proboja prve linije odbrane.
Ruske procene govore da su u ovoj zoni ukrajinske trupe pogrešile u planiranju i da su u zoni sela: Male Tokmačke, Rabiotina, Novodanilovke, Orehova i Verbova okupili veliku vojsku u zoni gde je posejan veliki broj mina i konstantnim artiljerijskim udarima .
Deo koncentrisanih jednica je došao pod vatreni udar i zaustavljen pešadijski i oklopnomehanizovani prodor na 6- 8 kilometara uz značajne gubitke .
Prvobtini ukrajinski plan predviđao je prodor i zauzimanje četiri sela: Rabotino, Novoprokopovka, Ilčenko i Sladkaja Balka, zatim izbijanje na auto-put T-04-08 za Tokmak. I na ovom pravcu grupa predviđena za proboj naišla je na minska polja i rad artiljerije, što je ukazivalo da ukrajinska vojska mora da pojača broj vojnika za napad na ovom pravcu.
Zato je odmah prebačena na ovoja pravac 82. vazdušno-desantna brigada. Njima su se pridružile snage iz Male Tokmačke i Orehova . Na meti napada bili su položaji dva puka 1430 i 492, kao i 810 brigade moranričke pešadije Oružanih snaga Ruske Federacije, ali su se ukrajinske jednice morale povući. Takođe Oružane snage Ukrajine nisu uspele da obezbede vatrenu nadmoć u planiranom području proboja
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.
Bonus video: