Od početka ruske agresije na Ukrajinu 24. februara 2022. pa sve do danas, Moldavija se nalazi u većem riziku od baltičkih zemalja i Rumunije i Bugarske da se sukob prelije i na njenu teritoriju.
Dok se ukrajinska vojska hrabro bori i zasad uspešno odoleva ruskim napadima, Moldavija pokušava da se tiho izvuče iz ruskog stiska, pomoću jačanja veza sa EU. U junu 2022. i Moldavija i Ukrajina su dobile status kandidata za EU. U decembru 2023. su se čelnici država EU složili da se otvore i pristupni pregovori s Moldavijom.
Moldavska vlada je uz zapadnu pomoć donekle ojačala vojsku. Ekonomija se posle ozbiljnih problema 2022. uspešno oporavlja. U Moldaviji je trenutno više od 100.000 ukrajinskih izbeglica. U odnosu na domicilno stanovništvo, više ih je nego u bilo kojoj drugoj zemlji.
Sasvim sigurno potencijalna ruska meta je Moldavija, odnosno njena odmetnuta pokrajina Pridnjestrovlje, koja duže od tri decenije funkcioniše kao svojevrsna paradržava u velikoj meri zavisna od Rusije. Strateška lokacija ruskih snaga stacioniranih u Pridnjestrovlju mogla bi lako da stvori nestabilnost u Moldaviji. Jednu trećinu stanovništva Pridnjestrovlja čine etnički Ukrajinci. Znatan broj njih ima ukrajinsko državljanstvo i naklonjen je Ukrajini. Ruski kibernetički napadi su konstantni, kao i kampanje dezinformacijama.
Nepriznati predsednik Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski je oprezno izabrao neutralan stav tokom ruske agresije na Ukrajinu, svestan potencijalnih posledica.
U Pridnjestrovlju još od 1992. godine Rusija drži dva bataljona (1.500-2.000 vojnika), a cela pokrajina gaji i duboke ekonomske veze s Moskvom. Pridnjestrovlje je 2006. organizovalo referendum na kojem je odbilo ujedinjenje s Moldavijom i zatražilo pripajanje Rusiji. Ta aneksija je do danas ostala nerealizovana, ali je i dalje moguća.
Samoproglašena vlada Pridnjestrovlja saopštila je da 28. februara saziva takozvani kongres svih predstavnika, s koga će, po proceni Instituta za proučavanje rata, uputiti molbu ruskom predsedniku da konačno anektira Pridnjestrovlje u Rusku Federaciju.
Ukrajina je u februaru prošle godine saopštila da su njene obaveštajne službe otkrile ruski plan za zbacivanje vlade Moldavije.
Kremlj namerava da preko Pridnjestrovlja vodi hibridni rat protiv Moldavije, Ukrajine i NATO, potencijalno i s ciljem da ozbiljno destabilizuje celu Moldaviju. Tako bi se obruč oko Ukrajine stezao sa još jedne strane i stvarala kriza na jugoistočnom krilu NATO.
Moskva bi izazivanjem nestabilnosti u Pridnjestrovlju osujetila približavanje Moldavije EU i zadržala je u sferi ruskog interesa. Ovo će biti još jedan test za NATO i EU da pokažu sposobnost za pomoć još jednoj zemlji. Na taj način oni bi štititi i svoju granicu, jer je Rumunija članica NATO.
Sudbina svih ruskih komšija usko je vezana za ishod rusko-ukrajinskog rata. Pobeda Rusije u Ukrajini bi verovatno podstakla Kremlj da primeni silu i na druge susede. Da bi se ovo sprečilo, od vitalnog je značaja podržati otpor Ukrajine i pomoći državama da što pre reše svoje zamrznute konflikte na tlu Evrope.
Svako rešenje zamrznutih evropskih sukoba, uključujući i pridnjestrovsko pitanje, zajedno s trijumfom Ukrajine nad Rusijom, pomera Evropu korak bliže ka ostvarenju sna o održivom, sveobuhvatnom miru.