Otkad su ostali bez glave kuće, supruga i tate Zorana, Enela je sada za svoja tri sina i dve ćerke i otac i majka: Moram da budem jaka, ali ne mogu da lažem mnogo je teško
SJENICA - Oronula prizemna kućica na krovu srpskog Sibira, a u njoj puno ljubavi ali i tuge. Enela Paunović ostala je sama sa svoje petoro dece nakon što joj je muž Zoran preminuo pre dva meseca. Porodica je ostala bez glave, a deca bez najvećeg oslonca i podrške.
Ipak, hrabra kao i svaka samohrana majka Enela se bori za svoju nejač. Da prezime, ali i da od njih napravi dobre ljude. Struju u kući imaju, ali zato vodu donose sa udaljenog izvora i po najvećem minusu koji se na Pešteru spušta i preko dvadesetog stepena. Ona je sada za svoja tri sina i dve kćerke i otac i majka i ne da se.
- Imamo dve krave i 20 ovaca, nastavila sam nekako tamo gde je Zoran stao. Moram da budem jaka zbog dece, ali ne mogu da lažem mnogo je teško. Dok je muž bio živ sve je bilo drugačije, on nam je bio sigurnost da će sve biti kako treba, a sada se plašim kako ćemo prezimiti zimu.
Starija deca mi pomažu koliko mogu u svemu. Dobri su i vredni, nije im teško ni da donesu vodu, ni da mi pomognu u štali, priča ova majka borac za RINU.
Nema više tate da ih poveze: Mališani ustaju pre zore, po mraku i ljutom mrazu peške idu u školu
Sa suzama u očima Enela dodaje da joj je najteže upravo zbog dece i njihovog odlaska u školu, koja je poprilično daleko od njihove trošne kućice. Mališani ustaju pre zore po mraku i ljutom mrazu kako bi se spremili i stigli na nastavu
- Ja ih pratim kroz šumu do jednog bunara na čistini, jer ne smem da ih pustim same. Onda oni nastavljaju do škole. Srce mi se kida svako jutro, jer neretko idu uplakani pošto ih je sve do smrti otac vozio do škole i bilo je bar malo lakše. Često to pominju, a je tada ne znam šta da im kažem, kako da ih utešim, rekla je Enela.
Kurir.rs/RINA
Bonus video: