Mađarski parlament odobrio je članstvo Švedske u NATO i to skoro dve godine nakon što je istorijski neutralna zemlja podnela zahtev za pridruživanje tom zapadnom vojnom savezu! Time je okončana višemesečna diplomatska prepirka.
Glasanje, koje je održano juče u Budimpešti, usledilo je nakon sastanka švedskog premijera Ulfa Кristersona i njegovog mađarskog kolege Viktora Orbana na kojem su se saglasili da ostave po strani svoje razlike.
Šef Alijanse Jens Stoltenberg pozdravio je odobrenje Mađarske i poručio da će Švedska učiniti Alijansu jačom i bezbednijom.
A dok su u Budimpešti izglasavali ulazak Švedske u NATO, Brisel je bio paralisan zbog protesta poljoprivrednika koji su traktorima došli do zgrade Evropske komisije.
Gosti koji su diskutovali o geopolitičkim promenama u "Pulsu Srbije" bili su Milan Antonijević, advokat i Slobodan Samardžija, nekadašnji dopisnik Politike iz Moskve.
Antonijević je komentarisao koliko ulazak Švedske u NATO doprinosi odnosu sanga ove alijanse:
- Švedska je svojom promenom stava iz neutralnosti ka svrstavanju unutar NATO donela neku novu energiju, ne samo brojčano kroz naoružanje, već i kroz jasan stav prema Rusiji u ovom trenutku. Mislim da Rusija nije računala na ovakav zaokret, nije očekivala da će zemlja, koja ogroman broj godina nije preispitivala svoju neutralnost, ipak to učiniti. Ovakav korak je načinjen zbog Ukrajine, a uopšte nije lako objaviti takvu vest Švedskoj javnosti, ali podrška je ogromna. Govori se o bezbednosnom aspektu koji je za Švedsku i te kako značajan oduvek. Ovo je potez koji je dugoročan, nije sračunat samo po sadašnjoj krizi, već na dugoročnu zaštitu EU i ovog bloka koji je mnogo više zaokružen ako gledate granice ka istoku.
Samardžija je pričao o tome kakvu reakciju Rusija može da ima na učlanjenje Švedske u NATO:
- Ulazak Švedske u NATO bih sagledavao u okviru dešavanja globalnih odnosa, u smislu otvaranja severnih pomorskih puteva i svega ostalog. To će njoj omogućiti i neke druge izlaze. Prema tome, ima logike što je Švedska prihvatila članstvo u NATO. S druge strane, objektivno, ona nije prava pretnja Rusiji. Za Rusiju su pretnje, ako tako uopšte može da se kaže, one zemlje koje su bile u okviru sovjetskog bloka. Rusija ne gleda preterano na zemlje koje su bile izvan tog prostora jer je koncepcija odbrane istočnog bloka bila bazirana upravo tako. Sada se dosta toga promenilo, sa Zapada dolazi pritisak na Rusiju. Tako bih ja gledao na to, zato je Švedska i mogla toliko dugo da zadrži status neutralnosti. Ona je u ovom trenutku shvatila da jače povezivanje sa Evropom, naravno NATO, može da joj koristi, da čvršća bude na samom evropskom tlu.
Samardžija je komentarisao tvrdnje da cela Evropa strepi od Rusije:
- Jer nema drugi strah. Evropskoj uniji i NATO niko nikada nije pretio. Oni moraju da izmisle protivnika da bi se organizovali. Pošto nema drugog protivnika, ko može drugi da preti Evropi ako ne Rusija. Onoga trenutka kada shvate da su poljoprivrednici otišli daleko, oni će izmisliti neku novu pretnju ratom.
Potom se na ovu temu nadovezao Antonijević:
- U Evropi postoji sloboda okupljanja, štrajkovi su nešto što postoji, na taj način pokazujete i snagu jedne privrede i njene mogućnosti da od EU, koja je dovoljno jaka, ali da tu očekuju veće subvencije. Za one koji ne prate kako je to izgledalo pre 10-15 godina, onda ćete zaključiti da ovo nije najburnije. Ne vidim velika pomeranja. Ono što je Evropa pokazala kao veliku pretnju to su dezinformacije koje stižu iz Rusije,
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: