"KAKO TAČNO SA 78 KG DA SE NABEREM NA ŠIPKU" Martina otkrila istinu o striptiz baru u Americi: Bila sam ocepljena od srama...
Martina Vrbos u emisiji "Nije sve tako crno", autora i voditelja Jovane Matić Đokić, predstavila je sebe u pravom svetlu u otkrila kakva je iza kamera i u svoja četiri zida.
Govorila je o svom životu, detinjstvu, umetnosti ali i prašini koju je podigla svojim učešćem na PZE.
Martina je odlučila da stavi tačku na spekulacije o njenom životu u Americi i otkrije kako je zaista izgledala njena tačka u striptiz baru o kome se godinama govorilo.
- Sa 19 godina sam otišla u Ameriku da snimim moj prvi album "Sve moje boje". Otišli smo u Filadefiju i Njujork, ali sam ja boravak malo produžila. Taj striptiz klub je tipičan striptiz klib, ali u Americi nije sve tako tipično. Bilo je tu svega, grudnjaka i devojaka, ali na prvom mestu muzičkih tačaka i pevanja, gde sam ja bila neophodna - pričala je Martina i dodala:
- Da zauvek stavimo tačku na te priče, ja sam imala svoju tačku, nisam se skidala. Pa stvarno sa 78 kilograma kako tačno da se "naberem" na šipku.Dolazile su razne poznate ličnosti, kao kod nas kad bi dolazili tajkuni. To je bio andergraund klub gde su dolazili bogati glumci, pevači, gde je bilo intimno i drugačije, tu su samo najbolji mogu da uđu. Bila sam ocepljena od srama i kucala sam od kluba do kluba ne bi li pitala gde mogu da pevam. Takva sam i dan danas iako tako ne izgleda. Napravila sam zid koji je samo štit od svega što može da me povredi. Ja plačem, stalno plačem. Ako se posvađam sa prijateljicom, ako mi dete plače, stalno. Ja sam objasnila plakanje... Jedina razlika između mene i drugih žena koje plaču je što moja suza padne na tipku klavira i nastane pesma.
Martina je otkrila i najdragoneciju lekciju iz tog perioda života.
- Dobila sam epitet "belkinja sa crnačkim glasom". Stalno su govorili "ta mala", a ja sam samo htela da pevam i da me svi čuju. Svesna sam bila da imam nesvakidašnji talenat, moj glas je moje najveće samopouzdanje. U tom klubu sam naučila da budem socijalna sa ljudima. Moja mama mi je govorila: "Lepa reč i gvozdena vrata otvara", osmeh je nešto na šta ljudi teško ostanu imuni. Nekada i zaplačem pa mi kažu "Izvini"... Još tada sam se ogradila od mišljenja ljudi...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: