Andrija Đogani, poznatiji kao Baki B3 objavio je fotografiju iz kazneno popravnog doma u kojem je proveo tinejdžerske dane, pre nego što je postao poznat.
Sada je podelio uspomenu iz dana kada je provodio u popravnom zatvoru, fotografiju staru više od 30 godina.
- Nekada bio nestašan delikvent, nezreo muškarac. Život je nekada nerealan i surov, da li mislite isto? 1990. KPD Valjevo - napisao je on u opisu fotografije.
Pre nego što je postao muzičar Baki B3, vodio jedan veoma buran život. Naime, Baki je bio u popravnom domu, a potom i u zatvoru, o čemu je otvoreno pričao u emisiji "Iza brave".
- Bio sam problematičan klinac. Otac je bio muzičar, kao i većina Đoganijevih,voleo je kafanu, piće, lepe žene… Majka je bila domaćica, bila je kući, brinula o bratu, sestri i meni. Među roditeljima su često izbijale svađe, da bi se, kada sam ja imao oko jedanaest godina, i razveli. Tada su počeli moji problemi. Uhvatio sam se ulice, lošeg društva počeo da pravim probleme - pričao je on i dodao:
- Drpimo neki vokmen, obijemo iz zezanja nečiji auto, pa ga vozimo dok ima goriva, onda ga ostavimo na ulici… Sve je to bilo tako dok sa petanest godina nisam završio u Kazneno popravnom domu u Kruševcu. Dobio sam dve i po godine robije. Porodica je bila očajna. Tamo sam bio neko vreme, ali znate kako je u domu, gledali ste filmove „Sivi dom“ i „Specijalno vaspitanje“, pa smo i mi radili iste stvari… tako sam odlučio da pobegnem iz doma - ispričao je Baki, a onda su mu se oči napunile suzama.
- Sa jednim dečkom iz Zemuna se dogovorimo da pobegnemo, međutim tu je bio i neki dečko iz Subotice koji nas je molio da i njega povedemo. Njega su tu maltretirali domci, bilo mu je baš teško, ali ja ipak odlučim da on ne pođe s nama, jer šta ću s njim, ja odoh kući, a gde će on. I, mi tu pobegnemo, ali su nas nedugo potom ponovo uhvatili i vratili u Kruševac. Kada sam se vratio onog dečka koji je hteo da pođe sa nama, popio je sonu kiselinu i preminuo. Bio sam očajan, razmišljao sam kako bi bio živ da smo ga poveli. Dugo sam patio zbog toga – priznao je Baki.
Kako je pričao, i nakon dve i po godine robije u Kruševcu nije se smirio već je nastavio po starom. On je tada napravio krivično delo zbog kojeg je završio u zatvoru u Valjevu. Tamo se, kako kaže, opametio, a u tome mu je pomoglo jedno pismo, koje je dobio od Đoleta Đoganija.
- Đole je tada već bio popularan, imao ozbiljnu karijeru… Često me je posećivao u zatvoru, a jedno njegovo pismo dosta je uticalo na to da se promenim. U njemu mi je napisao kako će mi on pomoći kako treba da se promenim, da se distanciram od lošeg društva, da boravak u zatvoru iskoristim za čitanje… To pismo sam čitao svaki dan. Jako sam zahvalan Đoletu za sve što je učinio za mene, da njega nije bilo ko zna kako bih završio.
Kurir.rs/Telegraf