Kako je gradski život postao sinonim za brzinu, buku i stres, često čujemo priče o ljudima koji hrabro odlučuju da napuste gradsku vrevu i potraže mir u prirodi. Upravo na takav korak 2021. godine odlučili su se i Danijela i Slobodan (42) Tomić iz Šapca koji su napustili svoj stalne poslove i zaputili se ka seoskoj idili u Ravnaju, u opštini Krupanj.
Oni su, sa svoje troje male dece, Helenom (6), Irinom (4) i Valentinom (2), odlučili da se upuste u avanturu života van gradskih zidova. Danijela, profesor matematike, i Slobodan, pčelar po zanimanju, doneli su ovu odluku kako bi, kažu svojoj deci pružili drugačije detinjstvo, puno prirode i slobode.
Njihova odluka nije bila laka, ali su verovali da je život na selu, daleko od gradske gužve, prava stvar za njihovu porodicu, te su tako sa najosnovnijim stvarima krenuli u novo.
Slobodan ispunio dato obećanje dedi
Sve je počelo onda kada je Slobodan, još dok mu je deda bio živ, obećao da će se vratiti na dedovinu. A kako je objasnio, dodatni podstrek za tako nešto bila su njihova pokolenja koja dolaze. Na dedovinu su se, simbolično, vratili na stogodišnjicu od izgradnje kuće u kojoj sada žive.
"Ispunjenje obećanja bila je prava odluka. Jer se ni u jednom trenutku nismo pokajali. Period života u gradu je iza nas i ovde gradimo nešto novo, zbog dece. U gradu su otuđena, a ovde imaju slobodu da se razvijaju a imaju sve kao i u gradu", rekao je Slobodan, rođeni Šapčanin čija je porodica ostala da živi u gradu.
Prvi dani na selu teški ali lepi
Prvi dani na selu, kaže Slobodan nisu bili toliko teški, jer su i ranije na par dana dolazili. Upravo zato i komšiluk ih je znao, te su ih primili raširenih ruku.
"Prilično smo dobro prihvaćeni, ljudi nam dolaze svakodnevno, više se družimo nego ranije u gradu, tamo smo bili svi pretrpani obavezama", rekao je on za Jutjub kanal "Povratak na selo".
Početak na selu za Danijelu je pak, bio lep ali priznaje težak.
"Početak je bio neizvestan i težak mogu da kažem, ali u neku ruku jako lep. Koliko god je bilo teško, bilo je zaista lepo. Krenuli smo od džungle a sad se nazire da smo nešto i uradili oko kuće i u njoj... Moj pokojni otac je rekao da nismo normalni što sa troje male dece idemo u selo, ali na kraju se pokajao i video da je selo bilo rešenje i za nas i za decu", rekla je Danijela, profesor matematike, koju je sreća na selu brzo pogledala te je odmah dobila posao u seoskoj školi.
A upravo zato što je dobila posao posle 10 dana u školi, a Slobodan svoje zanimanje pčelara nastavio i u selu, oboje tvrde da se nisu pokajali.
Slobodan je, takođe, ponosan na sve što su njegovi preci uradili za njega, još 2018. godine, na samoj kući staroj 100 godina zakačio tablu zahvalnice.
"To je neka vrsta zahvalnice onima koji su nam ostavili ovo imanje. Šest hektara zemlje, kuću ali najbitnije od svega čist obraz, zbog kog danas možemo selom da hodamo bez problema, i da, kao što je i bio slučaj, dobijemo pomoć od ljudi", rekao je on.
Otkrio je da su on i supruga na početku, kada se sama ideja života na selu javila, najpre mislili da izaberu neko selo bliže gradu, međutim u jednom trenutku su presekli i shvatili da je najbolje da živimo na svom ognjištu.
"Deda je bio jako srećan i ponosan, posebno što sam mu ispunio obećanje", rekao je on.
"U selu se može lepo zaraditi"
Na kraju, Slobodan je želeo da poruči ljudima koji se premišljaju o životu na selu ili gradu da jednostavno krenu tamo gde im je srce. Takođe, objasnio je da u svakom selu fale mnoga zanimanja, zbog čega savetuje sve one koji ne mogu da nađu posao da se jednostavno odluče za selo - jer mogu jako lepo zaraditi.
"Odluka mora da leži u čoveku. Jer se u selu čovek može jedino osloniti na samog sebe i bližu okolinu. Da li će raditi nešto, takođe zavisi od toga koliko je neko vredan. Doći ovde i ležati ceo dan, to prosto ne može. Treba im takođe poručiti da budu uporni i istrajni u svojim ciljevima.. Kod nas recimo kajanje za ovakav korak nije opcija, jer što se nas tiče grad nije mesto za porodicu.", zaključio je Slobodan.
(Kurir.rs/Blic/Jutjub kanal "Povratak na selo")