Nemački kancelar Olaf Šolc je prvo rekao "ne" isporuci krstarećih raketa "Taurus" Ukrajini, a sada je odbacio i mogućnost raspoređivanja zapadnih kopnenih trupa u toj zemlji koju je pomenuo francuski predsednik Emanuel Makron.
Dojče vele navodi da, posle izjave Makrona, nemački političari – i vlada i opozicija – ponovo povlače jasne granice po pitanju podrške Ukrajini.
Šolc je juče imao sastanke izvan velike političke scene - posetu nemačkom arhivu dnevnika u Emendingenu i fudbalskom klubu Frajburg.
Međutim, ipak je morao da se oglasi i o pitanju svetske politike.
Posle glasnog razmišljanja Makrona o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, zaprepašćenje se širi po Evropi – u Mađarskoj, Češkoj ili Poljskoj, u Italiji i Švedskoj, pa i u sedištu NATO.
A Šolc je objasnio šta je za njega bilo i ostalo nepromenljivo.
- Naime, da na ukrajinskom tlu neće biti kopnenih trupa, vojnika koje će tamo slati evropske države ili države NATO - poručio je Šolc.
Nemačke vojnike da i ne pominjemo. Šolc je to i u ponedeljak potvrdio: toga, kaže, biti neće. To je ono iza čega stoji.
Na kraju krajeva, kako kaže kancelar, postoji fundamentalna razlika: onaj ko isporučuje oružje, taj pomaže Ukrajini da se odbrani od ruskog napada. A svako ko tamo šalje vojnike i sam postaje strana u ratu. Nemački kancelar tu mogućnost isključuje.
Nema nemačke "čizme na zemlji"
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus na pitanje o nemačkim vojnicima za Ukrajinu jasno kaže.
- Da, to isključujem. To je bila nemačka pozicija od početka. "Čizme na zemlji" nisu opcija za Saveznu Republiku Nemačku - kazao je Pistorijus koji se ujedno izričito zahvalio generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu što se i on pobrinuo da sve bude jasno.
Dakle, jasno "ne" nemačke vlade. Ali čak i kada bi htela da pošalje vojnike, bila bi potrebna većina u Bundestagu. Uostalom, Nemačka ima vojsku koja odgovara parlamentu.
Crvene linije ostaju
U debatama o Ukrajini, kancelar je često bio prinuđen da reaguje – setimo se krstareće rakete "Taurus" ili tenka "Leopard". Ovoga puta, međutim, i opozicija i vlada pridružuju se kancelaru i isključuju mogućnost raspoređivanja nemačkih vojnika.
To važi i za evropskog političara Antona Hofrajtera (Zeleni), koji inače voli da kritikuje kancelara. On upućuje jasne reči kada je u pitanju debata o kopnenim trupama: smatra da je to potpuno nepotrebno, da samo plaši stanovništvo.
Za lidera Zelenih Omida Nuripura, pitanje kopnenih trupa jednostavno „nije tema“.
Ekspert za spoljnu politiku SPD Mihael Rot govori o "fantomskoj debati". Rot je za javni servis ARD rekao da je razgovarao s mnogim stručnjacima na svojim putovanjima u Ukrajinu i da niko od njih nije zahtevao kopnene trupe.
Lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenih dodaje da "državničko ponašanje nije u jakim rečima, već u konkretnoj podršci".
Političar CSU Florijan Han za „Velt-TV“ naglašava da je "to, naravno, i dalje crvena linija".
Političar CDU Roderih Kizeveter za ARD kaže da je Ukrajini prvenstveno potrebno oružje i municija većeg dometa. Kada Evropa to konačno bude isporučila, naglašava, onda se više neće postavljati pitanje kopnenih trupa.
Makron je prešao granicu, kaže političarka CDU Serap Giler, a to ne ide na ruku nemačkoj debati.
Tema je nešto drugo
Izražava se dakle žaljenje što se pažnja skreće s prave teme: masovnije i brže isporuke oružja. Šolc to forsira kod evropskih partnera, uključujući i Francusku.
Konferencija u Parizu je zapravo bila najavljena kao znak evropskog jedinstva – dan posle od toga nije ostalo ništa, kaže političar Zelenih Hofrajter. Makron je skrenuo pažnju sa suštinskih stvari, a sve to "jednostavno ponovo pokazuje da su Evropljani nekoordinisani i slabi".
Političar CSU Han smatra da je Francuska prozvala Nemačku. Ekspert za spoljnu politiku CDU Kizeveter ide još dalje. Prema njegovom mišljenju, nemačko-francuski odnosi nikada nisu bili tako loši kao danas. Nedostaje "liderstvo u partnerstvu".
Makronove egzibicije
Ciljana višeznačnost? Ali, zašto je francuski predsednik rekao to što je rekao? Sam Makron to naziva "strateškom dvosmislenošću", odnosno – ne da nikome da mu vidi karte. Sve je moguće, sve što pomaže u postizanju ciljeva: to bi onda bio i signal Rusiji da ne može biti sigurna ni u šta kada se radi o reakciji Zapada.
Dan kasnije, međutim, od te višeznačnosti jedva da je išta ostalo. Umesto toga, ono što se najviše pamti jeste francuski predsednik koji se dotakao tabua.
(Kurir.rs/Deutsche Welle/Preneo: N. V.)
Bonus video: