Nikola je sa samo 12 godina počeo da radi najteže poslove. Nažalost, njegova kičma nije izdržala, te sada mora da ide na operaciju koja je jedina nada.
"Od 5. razreda osnovne škole radim fizičke poslove u šumi. Kada nas je otac napustio, želeo sam da uradim sve da pomognem svojoj majci. Niko me nije štedeo. Ipak, moja kičma nije izdržala. Samo želim život kakav nikada nisam imao", ovako počinje svoju ispovest Nikola Milenković (26) iz Niša. Ovaj mladić danas na nogama ne može da izdrži duže od 20 minuta, a da pritom ne oseća jezive bolove. Ipak, spas postoji. Njegova cena je 45.000 evra, a za prikupljanje novca ima samo 10 dana.
Nikola je ispričao da je dete razvedenih roditelja. Kada je ostao sam sa majkom nije mogao da dozvoli da sama prolazi kroz sve muke. Zasukao je rukave sa samo 12 godina i počeo da radi. Kaže da je imao potrebu da zaštiti majku, da mu tada ništa nije bilo teško. Živeo je bez telefona, bez svakodnevne igre sa drugarima. Danas, Nikola oseća svaki sekund fizičkog napora na svojoj koži.
- Ja sam dete razvedenih roditelja, majka me od malena očuvala sama bez očeve podrske, pored majke druga najveća podrška mi je bio ujak, njen rođeni brat. Mami sam počeo da pomažem bukvalno od kad sam postao svestan svog života. Ujak me iškolovao, gledao sam što više da mu pomognem i da zaradim za svoj džeparac. Od petog razreda sam tako ljudima pomagao po selu, svi su me voleli i svi su me platili i više nego sto sam zaradio. U prvoj godini srednje škole sam počeo da idem u šumu, da radim za dnevnicu. Od tada sam počeo da obezbeđujem sebi garderobu za školu i sve što mi je potrebno. Nakon završetka školovanja, ja sam se odmah osamostalio i radio u šumi, nisam znao za bolje, nisam znao da mogu da odem u veći grad. Nakon dve godine rada u šumi posle završetka srednje škole rođak me je zaposlio u Beogradu, radio sam ma industrijskim dimnjacima. Jako sam voleo taj posao, ništa nije bilo teško dok sam radio. Tu mi je spasio život da se ne mučim više u šumi - priseća se ovaj mladić.
Prve tegobe Nikola je osetio u srednjoj školi. Posle napornog rada malo pomalo počeli su bolovi u kičmi. Bol se tokom noći smirivala, ali, kako su godine prolazile, bivala je sve jača i jača. U novembru 2018. godine mladić saznaje da ima diskus herniju i povredu pršljenova L4 i L5.
- Nažalost, moja kičma nije izdržala. Dospeo sam do čak pet operacija kičme, ali nijedna nije urodila plodom. Sada više ne mogu da izdržim - kaže on.
Iako izgleda potpuno zdravo i nema nijedan deformitet, Nikola kaže da je bol nepodnošljiva. Ne može da spava, ne može da jede, niti da šeta. Deluje mu kao da se ceo svet ruši.
- Imam utisak da sam u mraku i da ne vidim izlaz. Ja sam tek na početku, želim da živim, da osetim mladost, da se zaljubim... Želim porodicu i decu. Jako je teško, jako. Ne mogu da jedem kao čovek za stolom, bukvalno obrok završim za 10 minuta jer se odmah pojačaju bolovi tokom sedenja. Što se tiče šetnje, mogu da šetam 20 minuta da mi prija, nakon toga je bol sve jača i jača. Pod bolovima sam 24 sata - priča ovaj mladić.
Iz Nikolinog pakla postoji izlaz. Doktori u Indiji smatraju da će 6. operacija biti uspešna, ali za to mu je potrebno 45.000 evra. Nažalost, Nikola novca nema. Ono što je skupio putem fondacije Budi human potrošio je na fizikalne terapije u nadi da će mu pomoći.
- Prognoze lekara su da će bol nakon ove operacije da se izgubi 85-90% , ali je potrebno u što kraćem roku da odem na operaciju, kad kažem što kraći rok to znači za 10-15 dana. Lekari na ovoj operaciji treba da izvade iz kičme 6 šrafova, 2 koštana grafta koja služe za zamenu prirodnog diskusa, da oslobode nerv koji trpi jako, jako veliku kompresiju. Nakon toga moraju da me otvore kroz stomak i da izvedu još jednu operaciju, koja se zove ALIF. Jako je bitno da napomenem da operacija neće imati nikakvog efekta ako ne odem na operaciju u što kraćem roku, jer ce doći do atrofije mišića, nakon toga će doći do slabosti u nogama i na kraju ću ostati nepokretan - govori Nikola sa suzama u očima.
Iako trenutno ne vidi svetlo na kraju tunela Nikola se nada da će uskoro stati na noge. Na putu kroz tamu najveća podrška su mu majka, ujak i ujna, ali i devojka koja nestrpljivo čeka da joj dotrči u zagrljaj.
- Najveća mi je želja da se izlečim i stanem na svoje noge i da budem sa svojom voljenom devojkom koju jako volim i koja je i sama moja ogromna podrška - kaže on.
Pored ljubavi, Nikoli nedostaje i posao. Nije navikao da ne radi, da ne doprinosi porodici i ne zarađuje. Od malih nogu je vredan, te kaže da jedva čeka da se ponovo vrati poslu.
- Najradije bih voleo da radim kod rođaka i da idem na visini od preko 100 metara. Taj posao sam radio iz ljubavi, ne zbog novca. Nažalost, ne bi bilo preporučljivo da se bavim više tim poslom, tako da ću morati da nađem neki lakši posao koji neće biti naporan za moju kičmu - zaključuje Nikola.
Kurir.rs/Telegraf
Preneo: M. N.