Nežan poput dodira izveštaj je ODIHR. Možda je bolje reći kako je ovo telo OEBS konačno stavilo tačku na decembarske izbore i ozbiljan poraz koji je opozicija po ko zna koji put doživela. Sve ono na čemu su Đilas i društvo insistirali kako bi sebe održali na političkoj sceni jer nisu želeli da polože račun pred biračima za još jedan u nizu poraza koji su doživeli upravo je izveštaj pokopao. Sve one sulude i sumanute zahteve koje su moljakali pred lobistima kosovske nezavisnosti u Evropskom parlamentu izveštaj je potopio. No, krenimo redom.
Glavna teza Đilas-Šolak koalicije je insistiranje na izbornoj krađi. Izveštaj ODIHR nigde ne pominje izbornu krađu, čak ni u tragovima. Ono što je najbitnije, on apsolutno prihvata izborni rezultat i naglašava da je na vlastima da za naredne izbore unaprede određene stvari u izbornom procesu. Čak ni onu tezu o navodnoj migraciji stanovništva izveštaj ne potvrđuje, već naglašava da postoje glasine da su se one događale, što unosi nepoverenje u izborni proces. ODIHR je zapravo dao niz preporuka kako da se izborni proces poboljša i sada je na Vladi Republike Srbije da to implementira, odnosno da Skupština Srbije izglasa promene izbornih zakona kako bi se preporuke ispoštovale.
Druga teza o neravnomernoj zastupljenosti u medijima je samo donekle potvrđena u korist opozicije. Naime, izveštaj je, istina, kritikovao medije, posebno one koji su više naklonjeni vlastima, da su favorizovali vlast, ali je izneo i kritiku na rad N1 i NOVA S, odnosno uopšte kritiku na račun opozicionih medija, zbog apsolutne negativne kampanje koju su vodili prema Aleksandru Vučiću i vladajućoj stranci.
Verovatno najbitniji zahtev opozicije za sprovođenje međunarodne istrage ne da nije uvažen, nego nije ni razmatran. Definitivno je to ono što je najviše pogodilo Đilasa i društvo, jer su sve snage usmerili ka tome da se izvrši pritisak na vlast da takvu istragu omogući. Kompletna akcija opozicije je ovakvim stavom propala i svela se na cinkarenje države i njenih predstavnika po Strazburu, čak i na zahteve za sankcije pojedincima iz vladajuće strukture. Izgleda da cinkaroše niko ne voli i da su se i ovi na zapadu zgrozili do koje granice poniznosti su spremni da idu naši opozicioni političari. Dakle, nema istrage, niko je ne traži, a nema ni sankcija za političare vlasti, ali ostaje crna mrlja i večna sramota kakve su zahteve iznosili Đilas, Ponoš, Marinika, Ćuta, Lazović, Grbović i ostali.
Verujem da je najteže biračima Đilasove političke opcije. Oni su se previše nadali, jer su im davana nerealna obećanja. Najpre pred izbore, a potom i posle izbora kada su ih lagali kako će se oni poništiti i kako je utvrđena izborna krađa. Ispostavilo se na kraju da će morati da se pomire sa još jednim ubedljivim porazom. Đilas i društvo su u parlamentu uzeli plate i novčane nadoknade za parlamentarni status. Oni su svoj status za naredne četiri godine rešili. Vas će po potrebi zvati da im prašinarite kada im sine ideja za poneki protest. Do tada, doživeće i preživeće još jedan poraz u Beogradu, ali i na ostalim lokalnim izborima koji nam slede. Mislite o tome.