Otkud u Srbiji, kako i odakle su se pojavile "peščane mušice" koje su karakteristične za tropska područja? Reč je o opasnim insektima koji ujedom ostavljaju plikove, a prenosnici su i dve opasne bolesti - meningitisa i lajšmanioze.
Peščane mušice ili flebotomine, kako se stručno zovu, u narodu su poznate kao sitne mušice veličine od dva-tri milimetara koje su uglavnom aktivne noću.
Karakteristično za njih je da su nečujne kada lete, tako da ih praktično ne možemo videti, objašnjava dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja.
Zbog toga ih kod nas zovu i - nevidi.
- Ženke se hrane krvlju, tako da mogu nekada da ubodu i ljude. Taj ubod je najčešće bezbolan, mada kod nekih ljudi može biti i bolan i ostaviti trag na koži. Međutim, sam ubod tih mušica nije po sebi nešto naročito opasan, ne izaziva nikakve efekte. Problem sa njima je to što oni mogu da prenesu uzročnike nekih bolesti ukoliko su zaraženi - objašnjava doktorka.
Ističe i da ne postoji "rizična grupa ljudi", ali kao i kod drugih bolesti, ljudi koji imaju slabiji imunitet i mala deca su ugroženija od uboda od ostalih.
Ima ih najviše u seoskim sredinama, najaktivnije na proleće i leto
Dr Tomanović kaže da su peščane mušice od davnina prisutne na našim prostorima.
- Nisu se one tek sada pojavile. Nalaze se najčešće u nekim seoskim sredinama. Ima ih u prirodi, slabi su letači za razliku od komaraca. Lete metar do metar i po najviše. Tako da ostaju tu negde u blizini životinje, jer se hrane uglavnom životinjskom krvlju - objašnjava dr Snežana Tomanović.
Najaktivnije su na našim prostorima od aprila do oktobra.
- Kod nas su aktivne u tom toplom periodu godine. Imaju svoj neki ciklus razvića, nisu toliko brojne kod nas, mnogo su brojnije i u nekim tropskim i subtropskim oblastima i zato ih ljudi češće i povezuju za te regione sveta - kaže doktorka.
Bolesti koje prenose
Dr Snežana Tomanović navodi dve grupe bolesti koje prenose: ukoliko prenesu parazit, onda životinju ili čoveka mogu zaraziti lajšmaniozom a ako prenesu flebo virus, onda se može oboleti od meningitisa (upala moždanih ovojnica).
Lajšmanioza kod čoveka može da se manifestuje na 3 načina. Na koži kada se javljaju plikovi koji pucaju, drugi oblik su upale gornjih disajnih puteva (grla i nosa) dok je treći praćen visokom temperaturom i uvećanjem (zbog prisustva parazita u telu) raznih unutrašnjih organa. Treći oblik ove bolesti je i najopasniji (zove se visceralna lajšmanioza), čak smrtonosan ako se ne leči pravilno i na vreme.
- Lajšmanioza koja može da se javi kod ljudi i kod pasa, i to vlasnici pasa znaju. Ova bolest se kod nas smatra iskorenjenom od kraja 60-ih godina. Pojedinačni slučajevi se javljaju, ali to je kod ljudi koji putuju u regione gde je bolest prisutna pa se tamo zaraze - kaže doktorka.
To su zemlje poput Crne Gore, Hrvatske, uopšte Mediteran, Grčka. Dr Tomanović navodi da isto sve važi i za kućne ljubimce, da su i oni u riziku da se tamo zaraze.
- Ne postoji opasnost nekakvog masovnog zaražavanja, ali ono što je poruka i što uvek moramo imati na umu, ne samo za ove insekte, nego i za bilo koje druge insekte ili krpelje koje prenose bolesti - kaže dr Tomanović.
Kurir.rs/Blic
Bonus video: