Prikazujući riječku porodicu koja se teško nosi sa stvarnošću, i ne opraštajući nijednom njenom članu mane i slabosti, Vedrana Rudan je u romanu "Crnci u Firenci" ispričala priču koja duboko uznemiruje, bez obzira na to što je često praćena smehom.
Pogađa pravo u metu
Svi likovi u romanu sami iznose svoju verziju lične i porodične drame: otac je izašao iz rata s dijagnozom PTSP-a; majka radi kao kućna pomoćnica u Italiji; kćerka je trudna i razmišlja o abortusu; sin se vratio iz SAD-a, gde je ostavio ženu i dete jer ne može bez hrvatskog zalaska sunca; nona je ogorčena jer je uverena da bi svi najradije da je nema…
- Kad sam 2006. napisala ovu knjigu, bila sam u panici. Hoće li vreme progutati temu? Mržnja među Srbima i Hrvatima u našim i srpskim medijima još uvek je bila "vruća roba", iako je od rata bilo prošlo jedanaest godina.
Beda je bila ogromna, ljudi su bežali iz Hrvatske tražeći mesto pod suncem izvan rupe u kojoj su trunuli. Crnci u Firenci turistima su prodavali kišobrane i kad je bio sunčan dan. Sirotinja nikad ne gubi nadu u bolje sutra - rekla je Vedrana Rudan i dodala:
- Ništa se nije promenilo. Pisac u meni je srećan. Nije ga pregazilo vreme. Ja, ljudsko biće, volela bih, ja sam se nadala, ja sam bila sigurna da će ove 2024. sve biti drugačije.
Vedrana Rudan dolazi u Beograd da sa čitaocima u Srbiji proslavi Osmi mart na promociji knjige koja će se održati u Velikoj sala SKC-a u Beogradu, u petak 8. marta od 18 sati.
(Kurir.rs)
Bonus video: