MOLDAVCI SE I DOSAD PLAŠILI RUSIJE, A SADA IMAJU NOVI RAZLOG: Reakcije iz Nemačke na zahtev Pridnjestrovlja za "zaštitu" iz Moskve

EPA Sergei Ilnitsky, STRINGER / AFP / Profimedia, Peter Hermes Furian / Panthermedia / Profimedia, Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia

Moldavija se odavno plaši ruske agresije u separatističkom regionu Pridnjestrovlja, a sada se tamošnje vlasti obraćaju direktno Moskvi i očigledno traže „zaštitu“, a Kremlj je to označio kao jedan od „prioriteta“.

Dojče vele navodi da su, prema izveštajima medija, proruski separatisti u Moldaviji zatražili su od Rusije „zaštitu“.

Kongres međunarodno nepriznatog separatističkog regiona, koji se graniči sa Ukrajinom, glasao je za odgovarajuću rezoluciju, koju su citirali moldavski i ruski mediji.

Prema tim informacijama, „zbog sve većeg pritiska Moldavije“, Pridnjestrovlje želi da se obrati Savetu Ruske Federacije i Državnoj Dumi „sa zahtevom za sprovođenje mere zaštita“.

Separatisti u rezoluciji, između ostalog, optužuju Moldaviju za ekonomsku blokadu regiona i za „uništenje temelja nezavisnosti i državnosti“.

Bio je to prvi specijalni kongres proruskih separatista od 2006.

Peter Hermes Furian / Panthermedia / Profimedia 
foto: Peter Hermes Furian / Panthermedia / Profimedia

Deklaracija koja je sada usvojena govori o „više od 220.000 ruskih državljana“ koji žive u Pridnjestrovlju.

Ostalo je nejasno, kakve konkretne mere separatisti očekuju od Moskve.

Prema rezoluciji, separatisti se obraćaju ne samo Rusiji, već i OEBS, Evropskom parlamentu, Crvenom krstu i Ujedinjenim nacijama sa zahtevom da spreče „provokacije“ koje bi mogle da dovedu do „eskalacije tenzija“.

Zabrinutost u Moldaviji

Za Moldaviju, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, i koja je kandidat za prijem u EU, ova vest će verovatno podstaći strah od ruske agresije na njenoj teritoriji – posebno zato što je Rusija već decenijama stacionirala vojnike u Pridnjestrovlju.

Region je otcepljen od Moldavije od 90-ih godina prošlog veka.

STRINGER / AFP / Profimedia 
Vadim Krasnoselskifoto: STRINGER / AFP / Profimedia

Dojče vele navodi da su, nakon što je počeo ruski agresorski rat protiv Ukrajine u februaru 2022, moldavski političari više puta izražavali veliku zabrinutost.

Posmatrači su takođe optužili Rusiju da provokacijama namerno destabilizuje situaciju u regionu.

U govoru na kongresu predsednik Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski govorio je o „politici genocida“, prenose lokalni mediji.

Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia 
foto: Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia

On se, po njemu, vrši kroz ekonomski, „fizički“, pravni i jezički pritisak.

Moskva: „Jedan od prioriteta"

U odgovoru na rezoluciju Moskva je „zaštitu“ stanovnika u Pridnjestrovlju opisala kao „prioritet“.

Ruske novinske agencije prenele su izjavu ruskog Ministarstva spoljnih poslova da je „zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja, naših sunarodnika, jedan od prioriteta“.

Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia 
foto: Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia

Portparolka ministarstva Marija Zaharova je zabrinutost zbog mogućih planova ruske aneksije nazvala „spekulacijama“.

- U Kišinjevu se nagađa o mogućim odlukama foruma. Očigledno je ta panika stigla i do NATO - odgovorila je ona na pitanje.

Prema njenoj izjavi, NATO pokušava da „od regiona bukvalno stvori drugu Ukrajinu, ne uzimajući u obzir većinsko mišljenje u Moldaviji.

Uopšte se ne razmišlja o mogućim posledicama ovoga po zemlju i region“.

Nemački političari upozoravaju na moguću eskalaciju

Mihael Rot, ekspert za spoljnu politiku Socijaldemokrata (SPD), izrazio je zabrinutost zbog razvoja događaja i upozorio od ekspanzije ruskog agresorskog rata.

- Dramatična dešavanja u Moldaviji pokazuju da ruski imperijalizam nije ograničen samo na Ukrajinu. Dok se Evropa ponovo svađa i deli, Rusija nastavlja da eskalira. Putin želi više i sada takođe cilja na Moldaviju - rekao je Rot, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, za Rajniše post.

Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia 
foto: Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia

Nemački političar uočava paralele u razvoju događaja s onima u istočnoj Ukrajini pre ruskog napada početkom 2022.

- Rusija je stvorila zamrznute sukobe svuda u svom susedstvu koji sada mogu da se odmrzavaju po volji kako bi se istočna Evropa dodatno destabilizovala. Poziv u pomoć proruskih separatista u Pridnjestrovlju Moskvi je nameštaljka. Cilj je jasan: „Putin želi da spreči Moldaviju da se približi EU - kazao je Rot.

Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia 
foto: Artem Kulekin / Sputnik / Profimedia

I Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predsednica Odbora za odbranu Bundestaga iz redova nemačkih Liberala (FDP), takođe je pozvala na odlučnost i dalju pomoć Ukrajini.

- To sve je deo plana i zapravo nije iznenađujuće. Putin sada provocira u svakom geografskom kutku - rekla je ona za Rajniše post i dodala da je utoliko važnije da se "zaista sve" uradi "da Ukrajina dobije rat".

(Kurir.rs/Deutsche Welle/Preneo: N. V.)

Bonus video:

This browser does not support the video element.

04:42
GENERAL STAO PRED MAPU PA NAJAVIO PRODOR RUSKIH SNAGA! Stupar o značaju zauzimanja Avdejevke: Rusija ušla u fazu gonjenja  Izvor: Kurir televizija