Čak 11 godina, u proseku, prođe od kada gojazne osobe postanu svesne svoje gojaznosti pa do momenta kada prvi put potraže lekara. Gojaznost je bolest, koja može da dovede do 200 drugih bolesti. I nije samo krivica gojaznih, ne mogu sami da se bore, treba im naša pomoć, a nikako stigmatizacija kojoj su vrlo često izloženi. Ali, treba da znaju i da ne postoji čarobna dijeta! Tzv. čarobne dijete, koje dovode do naglog gubitka težine, čine i da njeno vraćanje bude brzo, pa čak i veće nego pre početka dijete, poručili su stručnjaci Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije na konferenciji organizovanoj u susret 4. martu, Svetskom danu gojaznosti, kada će i biti organizovani besplatni konsultativni pregledi za građane.
Pandemija je gojaznosti, jer svet broji 650 miliona odraslih gojaznih i 150 miliona isto takve dece.
- Svaka druga osoba u Srbiji je gojazna, a svaka peta ima prekomernu telesnu masu. Međutim, skoro više nego svaka treća osoba biće gojazna do 2035, prema World Obesity atlasu, a još više zabrinjava da godišnje raste incidenca gojaznosti kod dece - kazala je prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, načelnica Centra, kroz koji je od osnivanja 2011. prošlo 10.000 pacijenata.
Problemi gojaznih osoba brojni. Kada slabe organizam pokušava svim raspoloživim mehanizmima da vrati tu izgubljenu telesnu masu. Globalno je prisutna vrlo procesuirana hrana za koju je marketing izuzetno jak, a na sve to tu je i genetika jer je između 40 i 70 odsto gojaznosti vezano za nasleđe.
- Gojazne osobe imaju blage, manje ili više izražene, razne mentalne poremećaje i dobijaju različite terapije u toj svrhu koje, takođe, mogu da provociraju dobijanje u telesnoj masi - navela je prof. Šumarac Dumanović i dodala:
- Važno je i na vreme odlaziti na spavanje i dovoljno dugo spavati jer nepravilan i kratak san ili noćno sedenje naše dece utiče na poremećaj hormona koji će kasnije dovesti do izraženijeg stresa.
Svega 68% gojaznih su svesni da je reč o bolest, a čak toga nisu svesni ni svi zdravstveni radnici, tek 88% njih.
- Skraćena im je i dužina života, pa osobe s indeksom telesne mase (ITM) većim od 40 imaju samo 50% šansu da dožive 70 godina. Komplikacije su brojne - mentalne, metaboličke, mehaničke. I zato što veći gubitak u telesnoj masi ima veći benefit za zdravlje. Međutim, tom gubitku se suprotstavlja metabolička adaptacija time što menja odnos hormona i usporava metabolizam, tako da se lako vraća ta početna telesna masa, a nekad se ide i na veću od početne - objasnila je prof. Šumarac Dumanović.
Lečenje gojaznosti je stepenasto i bazira se na ITM i na komorbiditetima (pridruženim bolestima).
- Ima više od 200 bolesti koje možemo vezati za gojaznost, ali je možda najvažnija veza gojaznosti i dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Čak 86% osoba sa dijabetesom ima gojaznost, a trećina gojaznih ima dijabetes. I to smo znali. Ali ono čega postajemo svesni je da više od dve trećine smrti vezanih za gojaznost su kardiovaskularnih događaja. Postajemo svesni i da više od 80% osoba koji imaju srčanu insuficijenciju u stvari imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazni - istakla je načelnica Centra.
Koliko je potrebno da oslabimo da bismo popravili kardiometabolički profil?
- Sve preko pet procenata je u redu, dok 10-15% gubitka ima jako značajne pozitivne efekte na zdravlje. Možda je i najlakše oslabiti, ali je mnogo teže održati redukovanu telesnu masu. Osoba koja je bila gojazna zahteva 300-400 kalorija dnevno manje u odnosu na osobu koja nije menjala telesnu masu samo da bi održala tu telesnu masu, a ne da bi dalje smršala - naglasila je načelnica centra i dodala da zato ovu priču mora da vodi multidisciplinarni tim.
Tri glavna stuba lečenja - psihološke intervencije (menjanje navika i odluka), farmakološka terapija i barijatrijska hirurgija. - Većina lekova deluju u suštini na glad. Čuveni "ozempik", koji se u Srbiji daje za lečenje dijabetesa tipa 2, u većim dozama se daje za lečenje gojaznosti. Velika halabuku koja se digla oko njega ima i dobru stvar - ubacila je u fokus da farmakoterapija ima nekog značaja. Ali, pacijenti uzimaju lek šest meseci, a onda procenat značajno pada, bez obzira na tom o kom leku je reč - kazala je prof. Šumarac Dumanović.
Pacijenti imaju dileme da li uopšte da se leče, pričaju s lekarom, da li će biti istrajni...
- I zato otprilike 11 godina prođe od momenta kad postanu svesni svoje gojaznosti do kada prvi put potraže pomoć lekara - naglasila je prof. dr Snežana Polovina, šef ambulante za gojaznost Centra.
Pet je koraka u lečenju, ali u ambulanti najpre traže dozvolu pacijenta da pričaju o gojaznosti i shvate zašto i kako je došao dotle.
- Dogovaramo se koji su realni ciljevi u našoj terapiji i pred nama je dug put da savladamo prepreke. Treba da prestanemo da govorimo: "Dovoljno je da se krećete više i da jedete manje". To je potpuno deplasirano. Te osobe su često prošle mnoge instance u zdravstvenom sistemu, iskusile i neprijatnosti i treba da pokažemo da ih razumemo i da im ukažemo da nisu jedini krivi za to što su gojazni. I ne mogu sami da se bore. To je bolest - navela je prof. Polovina i dodala:
- Ekstremno gojazne osobe, one koje imaju indeks telesne mase veći od 40, kako je pokazala jedna studija, značajno više diskriminisane u odnosu na ostale, a pogotovo mlade gojazne žene u osnosu na isto takve muškarce. Dolazi do stigmatizacije, pa se povlače u sebe i vrlo često odustaju od lečenja.
Šta je lekarima Centra bitno?
- Važno nam je da kažemo pacijentima da cilj nije da smanje samo težinu, već da je smanje u određenom procentu da bi se bolesti koje su vezane za gojaznost ublažile - naglasila je prof. Polovina.
Značajno mesto u prevenciji i lečenju gojaznosti ima pravilna ishrana - raznovrsno voće i povrće, proizvodi od celih zrna žitarica umesto onih od belog brašna, mleko i mlečni proizvodi sa manjim procentom masti, riba, piletina, junetina...
- Restriktivne dijete često podrazumevaju jako veliku kalorijsku restrikciju, pa čak i gladovanje, a tu su i one koje isključuju cele grupe vrlo važnih namirnica kao što su žitarice, voće. Posebno je opasno što se dijete sa velikim restrikcijama u ishrani često nekritički propisuju i potpuno zdravim mladim osobama koje su normalno uhranjene. Te dijete nose velike rizike po zdravlje, može lako doći do deficita brojnih vitamina i minerala, negativno se odražavaju na kosti i mišićnu snagu. Ne promovišu zdrave navike u ishrani i, što je najveći problem, negativno utiču na neurobiološke veze koje učestvuju u kontroli unosa hrane i regulaciji telesne mase. Nakon što osoba drži restriktvnu dijetu nedelju, dve, tri, mesec, dva, dolazi do brzog vraćanja kilograma i, nažalost, težina je često i veća nego pre početka dijete, dovodi do jojo efekta - objasnila je prim. dr Jelena Gligorijević, supspecijalista ishrane iz Ambulante za dijetetiku.
Ne postoji čarobna dijeta koja će dovesti do brzog gubitka težine kod svih pacijenata:
- Dokazano je da medicinska nutritivna terapija, koju sprovodi lekar supspecijalista ili obučeni dijetetičar-nutricionista, dovodi do boljih ishoda lečenja i što je najvažnije tu je dugoročna održivost. Neophodno je napraviti plan ishrane, plan fizičke aktivnosti koga će pacijent da se pridržava duži period, faktički doživotno.
Poslednji korak, kad ništa ne pomaže je barijatrijska hirurgija - operacija želuca. Prof. dr Pavle Gregorić, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKCS ističe da je sve to trošku RFZO.
- Naš multidisciplinarni tim osim interniste čine i pulmolog, psihijatar, nutricionista, hirurg, anesteziolozi i naravno svi drugi koji zahtevaju neku dodatnu specifičnu dijagnostiku u sklopu pripreme za hirurško lečenje. Ključan je dobar odabir kandidata za operaciju, insistiramo na adekvatnoj preoperativnoj pripremi - prevashodno motivisanost bolesnika, redukcija telesne mase pogotovo u poslednje četiri nedelje, kada je pacijent na hipokaloričnom režimu. Tu su i svi dopunski pregledi i jako važna preoperativna endoskopija, kao i prevencija duboke venske tromboze - objasnio je prof. Gregorić i naveo da su do sada operisali oko 500 pacijenata, kao i da koriste tri tehnike.
J.S. Spasić
Bonus video: