Treći večiti derbi u serijalu Kurira je onaj 59. po redu, odigran 7. novembra 1976. godine na stadionu Crvene zvezde.
U to vreme na popularnoj Marakani nije bilo stolica na svim tribinama. Prema procenama tadašnjih izveštača na utakmici fudbalera Crvene zvezde i Partizana našlo se 100.000 ljudi. To se dešavalo na još tri večita derbija, 57, 74. i 82. odmeravanju snaga fudbalera beogradskih klubova. Ali 59. je ostao upisan kao rekordni iz samo jednog razloga - prodato je 90.142 karata, što je bio apsolutni rekord. Uz to u klupsku kasu slio se i rekordni prihod - 475.723.000 dinara.
Nekoliko časova pre početka derbija nije se mogla kupiti nijedna ulaznica za sedenje, a preprodavci su za kartu tražili i 250 dinara. Ko zna koliko bi ulaznica bilo prodato da zbog bezbednosti nije obustavljena prodaja preostalih karata, kada je izračunato da je brojka prešla 90.000.
Ono što je posebno zanimljivo i nezamislivo za današnje vreme, jeste da su navijači dva tima spojili dve klupske zastave, što je simbolizovalo drugarske odnose pristalica večitih. Sat vremena pre utakmice masa simpatizera Crvene zvezde i Partizana zajedno je došla od Slavije do Marakane. Međutim, i tada je vladao ogroman rivalitet, ali i netrpeljivost, pa je bilo i neukusnog dobacivanja i navijanja najzagriženijih navijača oba kluba. Kako su zabeležili tadašnji novinari, nekoliko raketa ispaljeno je pre početka meča, a čula se i petarda posle jedinog gola na meču.
Te sezone Partizan je branio titulu koju je osvojio posle 11 godina. Sa druge strane, Crvena zvezda je nezadrživo jurišala na šampionski pehar posle tri godine bez trofeja. Pred derbi, crveno-beli su bili neporaženi u prvenstvu sa učinkom od sedam pobeda i četiri remija. Fudbaleri Crvene zvezde želeli su skalp Partizana više od bilo čega, jer su pre toga u Beogradu pobedili zagrebački Dinamo (1:0) i splitski Hajduk (2:0). U oba meča po gol je postigao neverovatni napadač crveno-belih Zoran Filipović. Crvena zvezda je sa ovim derbijem želela da zatvori niz trijumfa nad članovima "velike četvorke". I sam Zoran Filipović imao je ozbiljan motiv u meču.
Trener Crvene zvezde bio je Gojko Zec, rođen u Orahovici pored Virovitice u Zapadnoj Slavoniji, koji je mlad došao u Beograd. Zanimljivo, Gojko Zec je trenirao Partizan u sezoni 1970/1971, a bio je i ostao jedini trener koji je pored večitih rivala vodio i OFK Beograd. Zanimljivo, crveno-beli su odigrali derbi bez svoja dva najbolja igrača, kumova Dušana Savić i Vladimira Petrovića Pižona. Nije igrao ni Srboljub Stamenković. Iskusni trener Gojko Zec izveo je sledećih 11: Boško Kajganić - Zoran Jelikić, Miodrag Novković, Slavoljub Muslin, Branko Radović - Vladislav Bogićević, Dušan Nikolić, Nikola Jovanović - Zoran Filipović, Sead Sušić, Miloš Šestić. Šansu su sa klupe dobili Bratislav Đorđević i Petar Baralić.
Na klupi Partizana sedeo je Jovan Miladinović, rođeni Beograđanin i u svoje vreme jedan od najtalentovanijih fudbalera u zemlji, koji zbog povreda i boemskog života nije ostvario ono što su mu predviđali. U Jugoslaviji je igrao samo za Partizan i to punih deset godina, od 1956. do 1966. godine. Zanimljivo, svi su ga zvali Zoran, iako se zvao Jovan. Na polovini sezone kormilo Partizana prepustiće Anti Mladiniću.
Partizan je u sezonu ušao oslabljen. U vojsku su otišli Momčilo Vukotić, Ivan Golac, Vlada Pejović i Aranđel Todorović, dok je Nenad Bjeković prešao u Nicu. Klub su pojačali golman Petar Borota koji je došao iz OFK Beograda, Jusuf Hatunić iz tuzlanske Slobode i Sava Paunović iz kragujevačkog Radničkog. Kao klinci debitovali su u sezoni Nenad Stojković i Dževad Prekazi.
Trener Jovan Miladinović je na 59. večitom derbiju poverenje dao sledećim igračima: Petar Borota - Refik Kozić, Radomir Antić, Nenad Stojković, Borislav Đurović, Rešad Kunovac - Ilija Zavišić, Miroslav Polak, Aleksandar Trifunović - Pavle Grubješić, Sava Paunović. Priliku da igra dobio je još samo Boško Đorđević.
Od početka utakmice igralo se na obe strane borbeno, žustro i otvoreno, tako da su obojica golmana mogli da se istaknu. U derbiju je posebno plenio igrom kapiten Vladislav Bleki Bogićević, beogradski mangup i šmeker, koji je onako visok i poluduge kose bio atrakcija na terenu. Zvezda je u nastavku igre imala više od igre, ali su dobre prilike propuštali Filipović, Bogićević, Jovanović, Sušić.
Jedini gol na utakmici pao je posle sjajne akcije u 54. minutu. Loptu je povukao Muslin, dodao je do Sušića, a ovaj uposlio Nikolića, koji je prosledio Filipoviću. Ispred napadača Crvene zvezde istrčao je golman Partizana Borota, ali Filipović šutirao munjevito, pa je lopta prošla ispod čuvara mreže crno-belih i odsela u mreži.
Partizan je posle tog gola sve karte bacio u napad. Trener Miladinović tražio je totalnu ofanzivu. Međutim, u junake derbija izrasli su bek Crvene zvezde Branko Radović i golman Boško Kajganić. Prvi je u nekoliko navrata sprečio napadača crno-belih Pavla Grubješića, kojem je maestralni Kajganić odbranio penal u 81. minutu. Grubješić je plasirao loptu u levu stranu, Kajganić ga je pročitao, odbranio šut, a potom uhvatio loptu koja mu se odbila u naručje nakon što je pogodila stativu.
Valja pomenuti da do ove sezone Boško Kajganić bio rezerva. Prvo je gledao u leđa Ratomiru Dujkoviću i Ognjenu Petroviću koji su tokom leta napustili klub, a onda i Aleksandru Stojanoviću kojem je trener Zec dao prednost. Međutim, popularni Dika se povredio pred derbi, a Kajganić je iskoristio šansu i potvrdio kvalitet u najznačajnijoj i najvažnijoj utakmici.
Na kraju sezone, koju je igralo 18 klubova, fudbaleri Crvene zvezde su ubedljivo osvojili titulu, svoju 13. u istoriji. Imali su 50 bodova, devet više od drugoplasiranog zagrebačkog Dinama i 11 od trećeplasirane Slobode iz Tuzle i četvrtoplasiranog Partizana. Crveno-beli su dali i najviše golova u Šampionatu, čak 67.
Kurir sport/A. Radonić