Javna je tajna da je Novak Đoković neprebolna rana srpske opozicije. Kad bi ih on podržao, veruju, konačno bi se domogli pobede na izborima a sve ove godine jalovih napora i gorkih poraza bile bi lako zaboravljene. Naravno, u zabludi su, ali nada uvek poslednja umire. A i Đokovićeva uzdržanost kad je u pitanju politika - čovek je svetski šampion i ima pametnija posla - pothranjuje snove opozicije. Šta im, uostalom, drugo i ostaje? Bog je odavno digao ruke od njih, a sad ih je i ODIHR otkačio.
- Kad bi samo Nole... - s tim uzdahom tonu u san Đilas, Ćuta, Lazović, svaki u svom krevetu, a ujutru se bude u surovom svetu u kojem ih ljudi ne vole.
Sve u strahu da ga ne naljute, Đokoviću se oprašta ono zbog čega se drugi u Šolakovim medijima prikivaju na stub srama, poput prijema kod Vučića u februaru 2022. godine. Štaviše, idu i korak dalje - glume Đokovićeve drvene advokate i kad Đokoviću nisu potrebni. Uzmimo ovaj primer...
Kurir je prošle nedelje objavio kratak tekst na temu: gde vodeći svetski teniseri plaćaju porez? Ispostavilo se da Nadal Španiji daje 56 odsto onoga što zaradi, Federer i Mari Velikoj Britaniji 40 odsto, a Federer u Švajcarskoj za porez daje 30 odsto. Naš se as, međutim, odlučio za Monako, gde je poreska stopa - nula. (U Beogradu bi, inače, za porez izdvajao četvrtinu svoje zarade.)
I šta se desilo?
Skočila je Nova da primi metak umesto Nola: „Zašto se u ovom trenutku piše o tome?“
Obratila se za pomoć novinaru Igoru Miklji - nejasno da li kao „stručnjaku“ za poreze ili tenis - koji je konstatovao da je trenutak „neobičan“ jer baš sad „Novak nastavlja pohod u tenisku istoriju“, priznajući - nesvestan punog značenja onoga što kaže - da „obično naši mediji ne iznose ovakav tekst“. I u tom kontekstu naveo brojne primere dobrotvornih priloga našeg sportiste...
Što se trenutka tiče, Đoković - na sreću i korist svoje porodice, i radost miliona fanova u Srbiji i u svetu - godinama ispisuje istoriju tenisa, pa je Mikljina opaska prosto besmislena.
Kurir nikad nikome nije virio u novčanik, ali budžet države, koji se puni porezima, opšta je stvar. I Kurir se, za razliku od Mikljinih medija, ne boji da će svojim pisanjem nekoga naljutiti.
U svakoj prilici isticali smo i ponos zbog Đokovićevih uspeha, i njegov dobrotvorni rad. Ali plaćanje poreza je obaveza za sve, i ne može se zameniti humanitarnim prilozima.
Na kraju krajeva, baš je uredno izvršavanje poreskih obaveza prema državi najiskreniji i najispravniji pokazatelj patriotizma.
Oduvek je tako bilo, i kod nas i u svetu. Zbog toga pitanje Nove „zašto baš sada?“ samo svedoči o njihovom shvatanju novinarstva, u kojem se bira trenutak kad će nešto biti objavljeno ili prećutano, a tekstovi ne prenose informacije, nego su šifrovana upozorenja.
Čobanski mentalitet uvek ispliva na površinu, bilo da se čuvaju ovce ili svete krave.
N. N.