Put do uspeha često ume da bude trnovit, a takav je slučaj bio i s Romanom Panić, koja se godinama mučila i radila razne poslove dok nije snimila prvi album.
U rodnoj Banjaluci odmah posle srednje škole počela je da radi na centralnoj gradskoj pijaci - Tržnici, gde je preprodavala kafu. Ekipa Kurira koja boravi u glavnom gradu Republike Srpske posetila je mesto gde je pevačica započela radno iskustvo.
Tamo se skoro niko ne seća nje iz tog perioda. Od tada je prošlo 30 godina, promenilo se vreme, pa i ljudi. Trgovci koji su nekad bili Romanine kolege odavno više ne prodaju robu u Tržnici. Prošetali smo ovim mestom, koje je prilično veliko, i razgovarali s ljudima koje smo tu zatekli.
- Samo iz priče znam da je ona ovde prodavala robu, ali ovde sam tek četiri-pet godina pa ne znam puno o tome. Idite na kraj Tržnice kod Željke, ona je ovde najstarija i najduže od svih. Ako se ona ne seća Romane od tada, onda niko neće - govori nam prodavačica vunenih čarapa i pokazuje u kom pravcu da idemo kako bismo našli Željku.
Dolazimo do dela Tržnice gde se prodaju kućne potrepštine, pitamo jednog čoveka: "Ko je tu Željka?", a on nam kaže da je pomenuta gospođa dve tezge od njega.
- Dobar dan! Došli smo da radimo priču o vašoj sugrađanki Romani Panić. Sećate li se nje? - pitamo Željku.
- Romane? Kako ne! Ona je ovde s majkom prodavala kafu, evo baš na onom štandu gde se prodaju slatkiši. Bila je vredna, htela je da pomogne svojima. Nemam ništa loše da kažem za nju, samo pohvale - govori nam vremešna gospođa u dahu, a kad smo je pitali da prokomentariše Romanin uspeh kao pevačice i aferu u Australiji, kad je uhapšena zbog pljačkanja bankomata,
- Ne znam ja to, sine, idite vi kod onog visokog kafedžije, tu je Romana posle radila - rekla nam je prodavačica.
Jedva smo našli kontakt kafedžije, inače vlasnika nekadašnjeg velikog noćnog kluba u Banjaluci. On pristaje da se susretnemo, ali kao i Željka, ne želi da se fotografiše, pa ni da mu pominjemo ime. Posle dva sata u kafiću na periferiji sedimo s njim i on nam evocira uspomene na davnu 1996. godinu.
- Ja se sećam da je nju (Romanu, prim. aut.) dovukla ona stara pevačica, jao, kako se ona zvala... Setiću se... Viktorija, rokerka, što peva "Moj dečko je golman". Odakle se njih dve poznaju, pojma nemam. Viktorija mi je preporučila Romanu da kod mene pušta muziku u klubu, kaže - devojka je radila na radiju, ima iskustva. Ja sam je zaposlio, bila je di-džej kod mene i stvarno je to radila odlično. Plaćao sam je 50 maraka za noć, to ti je kao danas 100 evra. Fina para. Moj klub je bio u jednom podrumu, to je zapravo atomsko sklonište koje može da primi oko 2.000 ljudi - govori nam bivši kafedžija.
On nam objašnjava da posle toga s pevačicom više nije bio u kontaktu.
- Dok je kod mene radila, upoznala je nekog čudnog čoveka, pa je s njim bila u vezi i posle nekog vremena su zapalili u Nemačku. Šta je on tamo radio ne znam, ali sam čuo da je ona pobegla od njega u Beograd i tamo upoznala svog budućeg dečka, koji joj je dugo bio i menadžer. Njen dalji razvojni put, ovaj lopovluk u Australiji, neću da komentarišem - završio je on.
Posle toga smo pitali građane Banjaluke znaju li gde je rodna kuća Panićeve, a odgovori koje smo dobijali bili su: "Valjda negde na Laušu, ne znam!", "Pustite nas nje!", "Ma ne znamo mi to!" i slično. Jedan od ljudi koje smo sreli u centru grada rekao nam je da je čuo kako Romana dolazi kod svoje porodice u posetu, ali je sugrađani ne viđaju.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: