Poslednji put, živi Iso Lero, zvani Džamba, viđen je 23. septembra 1992. godine. U ranim jutarnjim časovima svedoci su ga videli ispred kockarnice "London" na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana. Ubrzo mu se izgubio svaki trag.
Jedno izvesno jeste da njegov leš nikada nije pronađen, a slučaj se u beogradskoj policiji nalazi u kartoteci "nestali". Lero, inače brat od tetke Džeja Ramadanovskog, kobne noći je, pod uticajem alkohola ušao u sukob sa obezbeđenjem kockarnice Željka Ražnatovića Arkana.I danas se priča da je pred obezbeđenjem pljunuo na Arkanovu sliku, što je njih razjarilo.
Postoji nekoliko verzija šta se dogodilo te noći, a jedini koji je imao hrabrosti da priča da se tada sukobio sa Lerom bio je Vukašin Vule Gojak (42).
Tada šef obezbeđenja "Beograđanke", Vukašin Gojak, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kako Arkanovci nemaju ništa s Džambinim nestankom:
- Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu - pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom nakon incidenta.
Dan danas, niko nije dokazao da je Gojak pričao istinu, kada je krivicu, makar za udarac, preuzeo na sebe. Priča se da je "muški" priznao da je nokautirao Džambu, mada se pričalo da je veći broj osoba likvidirao Lera već na licu mesta.
Gojak je bio major Srpske dobrovoljačke garde, ali i biznismen i spadao je u viđenije beogradske "face" i čovek neverovatne fizičke snage. Arkan je, tvrde upućeni, kasnije pomogao Gojaku da se otisne u vode biznisa i postane prvo suvlasnik, a potom i vlasnik kluba "Ric" na Košutnjaku, mestu na kojem su se sastajali pripadnici novokomponovane elite.
Kobno veče u Košutnjaku
A onda je osvanuo, za Gojaka sudnji dan, 6. septembar 1997. godine. Tada se dogodila i prekretnica i beogradskom podzemlju, jer nijedna likvidacije nije urađena na sličan način.
Oko 22 časa, sedeo u svom džipu "micubiši pajero", parkiranim ispred diskoteke "Ric". Ubica ga je čekao u zasedi puna dva sata koliko je Gojak i bio u svom lokalu, a onda je hladnokrvno pucao sa udaljenosti od tridesetak metara. Hitac ispaljen iz snajperske puške probio je staklo na džipu i pogodio Gojaka u vrat.
Snajper iz koga je i dalje nepoznati egzekutor ispalio jedan hitac u Gojaka, pronađen je iste večeri u obližnjem šumarku.
Pojedini mediji su to ubistvo povezivali sa misterioznim nestankom Isa Lera Džambe. Ime ubijenog nije se, međutim, mnogo pominjalo u krugovima visokog kriminala. Mada, kako prenose mediji koji su se u to vreme bavili momcima sa beogradskog asfalta, Gojak je ulazio u nove "kombinacije" oko suvlasništva u nekoliko beogradskih kockarnica što su neki takođe navodili kao mogući motiv za njegovo smaknuće.
Treći su, opet, pominjali i podatak da je Vukašin Gojak nekoliko dana pred ubistvo bio prisutan prilikom žestoke pucnjave u jednom kafiću na Zvezdari. Iako tada niko nije povređen naslućivalo se da bi rasplet mogao biti surov, iako se nije znalo kakva je Gojakova uloga u tom revolveraškom obračunu.
(Kurir.rs)