Milan Antonijević: Mi, ljudi iz struke
Srbija je videla mnogo projekata, pre svega političkih, za jednokratnu upotrebu, ali danas mi to neće biti tema, iako su beogradski izbori ante portas. Pišem vam o dugoročnim projektima, koji su menjali Srbiju, a koje danas moramo vratiti u okvire zakona i standarda, pre svega evropskih, dok za projekte koji dolaze moramo podići letvicu, kako bismo ostali dostojanstveni i mudri.
Krećem od Jadra i Loznice. U javnosti se pojavljuju pokreti koji su izričito protiv, dok struke skoro da nema na tribinama, na protestima i u medijima u kojima se ovaj projekat napada. Mnogo je netačnih informacija, tendencioznih tekstova, Jutjub ratnika, pa i obuka na kojima se mladi militarizuju, bez ikakvog razvijanja kritičkog mišljenja. Za to vreme, činjenica je da su ljudi ispod čijih imanja će se iskopavati litijum i borat, duboko u središtu zemlje, bez površinskih kopova, prodali svoju imovinu, preselili se i čekaju dalji razvoj svog kraja.
Rešenje je u onome što će i Francuska imati za koji dan, a već sada možete pretpostaviti koju reč ću vam napisati. Dijalog. Takav dijalog se sada započinje u Sent Ostelu, gde ogledno postrojenje za preradu litijuma funkcioniše, ako je verovati BBC, od 2022. godine. To je model javne rasprave o kome će pisati BBC kada iz Srbije dođe vest da je na civilizovan način, uz činjenice i argumente, započet razgovor uz poštovanje načela zaštite životne sredine, ali i ekonomske perspektive naše male zemlje.
Fer bi bilo da oštri protivnici iskopavanja litijuma i borata, dok se ovaj dijalog priprema, govore o tome gde se sve u Evropi danas iskopavaju ove strateške sirovine, kako ih u svojim dokumentima naziva Evropska komisija, a gde su projekti u toku.
Preduslov za ovu javnu raspravu je objavljivanje studije o uticaju na životnu sredinu koja se dugo čeka i iza koje stoje ljudi iz struke, međunarodni i domaći stručnjaci. Tragamo već dugo za vesnicima nove Srbije, MI ljudi iz struke su nam potrebni, a ne oni koji su ušančeni, koji u litijumu vide „dar od boga“ ili najveće zlo na kugli zemaljskoj, ukoliko se uopšte slažu sa tim da je zemlja okrugla.
Vraćam se na Bor i Majdanpek uz pitanje zašto su ljudi u ovim delovima Srbije manje važni, pa se zagađenjem bavi zanemarljiv broj pojedinaca i organizacija u odnosu na projekat Jadar? Ohrabruje najava Ziđina da će uložiti novac u zaštitu životne sredine, da će poštovati zakone, što se valjda i podrazumevalo prilikom potpisivanja ugovora. Nikako ne kažem da se Loznica sme ispustiti iz vida, tu moraju biti oči neostrašćenih ekologa, ljudi koji u tom kraju žive, pa i Evropske unije, koja zna da može mnogo izgubiti ukoliko se ovaj zajednički poduhvat Srbije i evropskih i drugih partnera pokaže kao neuspeh.
Sledeće pitanje koje postavljam je rudna renta i zašto je ona tako nisko postavljena, a time se mora baviti nova vlada i Narodna skupština.
Čekajući da detaljno iščitam studiju o uticaju na životnu sredinu iskopavanja litijuma u dolini Jadra i aktivno radeći na otpočinjanju dijaloga o činjenicama, bez lažnih vesti i politikantstva, pozdravljam vas i želim vam uspešnu subotu i lep vikend, koji možete provesti i s porodicom negde u prelepoj prirodi Srbije, za čije očuvanje ćemo se zajedno boriti i izboriti.