Ne postoji to juče koje se može smatrati bačenim i protraćenim ako kazaljku koja predstavlja fokus usmeriš na “danas”. Vreme je specifična, nedodirljiva filozoska dimenzija čija vrednost probija granice postojećeg i određenog. Čar je u tome što zapravo niko ne zna koliko prostora će dobiti u toj nemerljivoj komponenti, ali ako je verovati jednom od umova koji su sebe učinili vanvremenskim, Leonardu da Vinčiju, “vremena ima dovoljno za sve one koji će ga dobro iskoristiti”.
U Ljutice Bogdana su vredno radili na njegovom angažmanu, ali od samog dolaska na stadion “Rajko Mitić” ostao je uskraćen za vreme na mestu gde se najbolje snalazi – terenu. Ornament nove generacije ruskih fudbalera, Jegor Prucev, minulog leta je u potrazi za prilikom otišao na pozajmicu u redove slovenačkog Celja, gde je “poslušao” Da Vinčija i iskoristio svaki trenutak.
Sve bolje partije nisu prošle nezapaženo, a jedna od gorućih tema u sportskim krugovima na Balkanu postalo je pitanje – gde će Rus po isteku pozajmice, a ujedno i takmičarske godine nastaviti karijeru. Momak, rođen 2002. godine, koji je pre Crvene zvezde branio boje Sočija, Tekstilštika i Neftehimika, na početku intervjua za Meridian sport oduševljeno je govorio o aktuelnoj epizodi u Celju, klubu iz istoimenog slovenačkog gradića.
“Veoma sam zadovoljan. Celje je divan klub. Imamo sjajan tim koji odlikuje dobra atmosfera unutar svlačionice, ali i na samom terenu. Trener ima poverenje u mene i dobijam željenu minutažu. To je od velikog značaja. Smatram da mi je ova pozajmica dosta donela, te da sam u Sloveniji mnogo napredovao i naučio”.
Celje odvažno korača ka šampionskoj tituli. Direktni i realno, jedini konkurentni rival za trofej – ekipa Olimpije iz Ljubljane, kaska za liderom čak sedam bodova. Kako se sezona bliži kraju, Rus “dodaje” gas i sa tri pogotka i dve asistencije pokazuje da je spreman za preuzimanje odgovornosti u važnim momentima.
“Šanse za osvajanje titule u prvenstvu su zaista velike. Na nama je da do samog kraja ostanemo maksimalno fokusirani i motivisani. Poenta je da svaki pojedinac radi u korist tima, a onda će kvalitet celine isplivati na videlo. Takav pristup je neophodan za svaku utakmicu”.
Stigao je na “Marakanu” u trenutku kada su očekivanja prelazila granicu realnog, a onda se brzo suočio sa pozamašnom dozom razočaranja. Crvena zvezda se nije plasirala u Ligu šampiona zahvaljujući porazu od Makabija iz Haife, što je prouzrokovalo trenersku vrtešku. Miloš Milojević je zamenio Dejana Stankovića, a potom je Prucev “zakačio” i period pod komandom Baraka Bahara.
“Za mene je ta sezona bila veoma teška. Mnogi faktori spadaju u taj opis. Prvenstveno mislim na selidbu i adaptaciju na novu sredinu. Promenio sam državu, a samim tim je na scenu stupila i jezička barijera. Trenažni proces je u potpunosti drugačiji, kao i zahtevi, a ne treba trošiti reči o konkurenciji. Naravno, nikako ne smem izostaviti činjenicu da su se promenila čak tri trenera. Jedan me nije video uopšte na mojoj poziciji. Igrao sam, ali nije bilo lako. Pretpostavljam da nije dovoljno verovao u mene, ali prvenstveno smatram da nisam ni bio dovoljno ubedljiv da ga ubedim u suprotno. Na sve to je došla i povreda kolena zbog koje sam propustio pripreme u Rusiji, što je bilo ključno za rasplet situacije”.
U javnosti se “šuška” o nameri Slovenaca da otkupe ugovor mladog ruskog asa i osluškuje se raspoloženje srpskog šampiona da tu ponudu eventualno i prihvati.
“Prerano je da pričamo o tome. Moramo najpre da se posvetimo cilju i da osvojimo titulu, a tek onda ćemo razgovorati o budućnosti i daljim koracima”.
Prucev ni u jednom trenutku nije isključio mogućnost povratka u Beograd, a nije uspeo ni sakrije “iskru” ljubavi koja se u međuvremenu rodila prema crveno-belim bojama. Ipak, postoji jedna potencijalna prepreka – mogućnost igranja, odnosno vreme.
“Crvena zvezda za mene nije jedna obična, prazna fraza. Daleko od toga. Posle godinu dana u timu postao sam deo jedne velike porodice. Mnogo toga sam naučio. Osetio sam taj poseban duh Crvene zvezde. Intezivno učim srpski jezik i već dosta toga mogu da kažem. Sasvim solidno baratam rečima. Želim da postanem deo srpske kulture, a da li ću ostati u Zvezdi odlučiće se na kraju sezone. Za mene je prioritet mogućnost igranja i dokazivanja (minutaža)”.
Prethodnog leta je sve bilo potpuno novo za Jegora, a prisustvo majke je u velikoj meri olakšalo situaciju i adaptaciju učinilo pristupačnijom. Onda se ubrzo pojavila i izabranica, zbog koje danas između ostalog Prucev intervju daje na “čistom” srpskom jeziku.
“Majka je u početku bila sa mnom u Beogradu. Značilo mi je da imam nekog bliskog pored sebe. Nisam poznavao srpski jezik, a iskreno, u tom momentu mi ni engleski nije najbolje išao od ruke. Kasnije sam slobodno vreme najviše provodio sa dva saigrača – u pitanju su Irakli Azarov i Kings Kangva. Često smo bili zajedno i družili se. Devojka mi je takođe mnogo pomogla da se prilagodim, sve što znam o srpskom jeziku je njeno delo”.
Za 21. mart u Moskvi je zakazan “fudbalski praznik”. Srbija, predvođena Draganom Stojkovićem Piksijem, stiže na megdan “Zbornaji”. Prijateljski susret Orlova i Rusije privlači pažnju sportskog sveta, a Jegoru nije lako da se opredeli za favorita.
“Radujem se tom susretu. Biće interesantno videti koja ekipa će biti veštija i ko će se bolje pokazati. Navijaću za najbolji fudbal, ipak sam ja i srpski državljanin”, poručio je mladi ofanzivac sa osmehom na licu.
U domovini se od detinjstva ugledao na slavnog sunarodnika, predvodnika navale ruske reprezentacije, a kada su u pitanju snovi bio je vrlo jasan.
“Jegor Prucev sanja da postane veliki fudbaler, sportista. Da neguje u sebi kvalitete jedne pristojne osobe i dobrog čoveka. Kao dete mnogo sam voleo Romana Pavličenka. Igrao je između ostalog za Totenhem, a mi smo iz istog rodnog mesta”, konstatovao je Jegor Prucev u intervjuu za Meridian sport.
Kurir sport / Meridian sport