Uglavnom vlada mišljenje da su dečje bolesti, naročito boginje bezazlene, da ih je uvek bilo i da je najbolje da ih dete preleži. Pre pojave vakcina, ove bolesti su često imale i veoma teške oblike i dovodila do čestih smrtnih ishoda. Mlađe osobe nisu imale prilike da vide te teške oblike, pa je i to jedan od razloga za kolebljiv odnos prema vakcinaciji, navodi dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.
Najopasnije su male boginje - morbili, koje pored teške kliničke slike, mogu imati i brojne, teške komplikacije, pa i dovesti do smrti. Najpoznatije vrste boginja su morbili, varičele i rubeole. U grupu boginja spada i variola vera (variola vera major, velike ili crne boginje), teška, smrtonosna bolest, koja izaziva smrt kod 20-40 osto obolelih i ostavlja trajnu unakaženost ili slepilo. Iskorenjena je vakcinacijom, a poslednji slučaj u svetu je zabeležen 1978.
- Varičela ili ovčije boginje je česta zarazna bolest kod dece. Virus inficira kožu i nervni sistem, i trajno se zadržava u nervnim ćelijama. Prenosi se kapljičnim putem i direktnim kontaktom. Inkubacija (period od momenta kada je virus ušao u organizam do pojave simptoma bolesti), traje oko 14 dana (od 7 do 28). Bolest je veoma zarazna, lako se širi naročito kod preškolske dece u kolektivima i ima sezonski karakter, jesen-zima - objašnjava dr Plavšić.
Pojavi osipa prethodi tzv. kataralni stadijum od nekoliko dana, kada dete ima simptome infekcije gornjih disajnih puteva. Prvi simptomi su malaksalost, zamor, bol u mišićima i zglobovima, povišena temperatura, povraćanje, glavobolja. Tada je organizam već zaražen.
- Ospa kod varičele prolazi kroz nekoliko stadijuma: makula, papula, vezikula i krusta. Svaki od ovih stadijuma traje kratko. Najpre se javlja ospa u vidu crvenkastih tačkastih promena (papula), koje se pune vodenastim sadržajem (vezikula). Ove promene se zatim suše, nastaju kruste, koje otpadaju i na tim delovima ostaje bleđa boja kože neko vreme. Ospa je polimorfna, što znači da se u istom momentu na koži mogu videti promene u različitim stadijumima evolucije. Koža između promena nije izmenjena. Može biti manje ili više izražena po licu, celom telu, ustima i genitalijama i praćena je svrabom. Ospa se javlja u naletima, bez reda, a razmak između naleta je 10-30 sati i svaki sledeći je blaži. Izbijanje ospe traje pet do sedam dana, a oboleli je zarazan dva dana pre izbijanja pa sve dok se i poslednji mehurić na koži ne osuši - navodi dr Plavšić i dodaje da je reč o veoma zaraznoj bolesti koja se brzo i lako širi.
Smatra se da su svi oni koji su u navedenom periodu bili u kontaktu sa obolelim, a nisu preležali varičele niti su vakcinisani, ugroženi.
- Terapija je simptomatska kao i kod drugih virusnih bolesti. A za tretiranje ospe i izraženog svraba koriste se odgovarajući preparati (cink-talk mikstura ili "krečno mleko"), koje doprinosi njihovom brzom sušenju. Češanjem dete može da izazove bakterijsku infekciju koja dodatno komplikuje situaciju i ostavi trajne ožiljke. Dete može slobodno da se kupa i pere kosu, najbolje blagim sredstvima, kako se koža ne bi dodatno iritirala - kaže doktorka i dodaje:
- Kod obolelih, posebno dece, mogu se javiti ozbiljne komplikacije: zapaljenje pluća (pneumonia), zapaljenje mozga (encefalitis) ili moždanih ovojnica (meningitis). Posle varičele virus ostaje u nervnim ćelijama i kasnije u toku života, u slučaju nekih akutnih bolesti ili smanjenja imuniteta, virus se može aktivirati i nastati hepres zoster. Promene na koži su slične kao kod varičele, ali s obzirom na to da se javljaju duž površinkih nerava, praćene su veoma intenzivnim bolom. Posle preležane varičele je narušen imunitet i deca su sledećih otprilike šest meseci mnogo podložnija drugim infekcijama. Pored toga, deca moraju da odsustvuju iz vrtića ili škole dve-tri nedelje, koliko ukupno traje varičela. To ima za posledicu i odsustvo roditelja s posla i druge porodične probleme.
Protiv varičele postoji vakcina koja se u SAD daje od 1995, sasvim je bezbedna i efikasna, štiti u 95-99% slučajeva. U Evropi vakcinu protiv varičele u kalendarima redovne imunizacije ima desetak zemalja: Austrija, Nemačka, Finska, Italija, Španija, Grčka, Velika Britanija... U Srbiji je ova vakcina registrovana 2009. i nalazi se na listi preporučenih vakcina, a za određene kategorije se daje o trošku RFZO. Prima se u dve doze u razmaku od šest nedelja.
- Neželjene reakcije nakon prijema vakcine su veoma blage, u vidu otoka i crvenila na mestu ubodaili lako povišene temperature, što traje najviše dva-tri dana. Preporučuje se da se vakcinišu deca pre polaska u vrtić jer se u tom uzrastu varičela najčešće javlja. Međutim, situacija sa vakcinacijom u Srbiji je prilično nejasna u smislu neobaveštenosti pacijenata, ali i lekara o dostupnosti, pa i tome ko ima prava da je dobije o trošku Fonda, a ko treba da je kupi - kaže doktorka i dodaje da jedna doze košta četiri do pet hiljada dinara i ne nalazi se lako u apotekama.
U javnosti se malo govori o tome da MMR vakcina, pored morbila, štiti i od druge dve bolesti - rubele (crvenka) i parotitisa (zauške, mumps).
- Rubeola, crvenka ili frus (lat. rubeolus) je akutna kapljična zarazna bolest, simptomi su najčešće blagi, a karakteristična je sitna crvena ospa. Rubela se često meša sa rubeolom, koja je alternativni naziv za male boginje (odnosno morbilli, eng. measles) u anglosaksonskom govornom području. Rubeola je u Srbiji drugi naziv za "crvenku", tj. rubelu (neki ih zovu i nemačke boginje) - navodi dr Plavšić
Klinička slika rubeole je uglavnom bezazlena i najčešće prolazi bez komplikacija. Opasnost se javlja kod trudnica koje ih nisu prebobele ili nisu vakcinisane.
- Trudnice su izuzetno ugrožene ako dobiju rubeolu, jer virus rubella može izazvati mutacije na plodu, naročito u prvom trimestru, pa može doći do spontanih pobačaja, ili će deca biti sa urođenim anomalijama. Dete sa kongenitalnom rubeolom ima jako loše prognoze. Upravo zbog teratogenog efekta na plod, imunizacija protiv rubeole je uvrštena u kalendar imunizacije - ističe dr Plavšić.
Parotitis, zauške ili mumps je akutna virusna zarazna bolest uzrokovana virusom mumpsa.
- Bolest počinje groznicom, bolovima u mišićima, glavoboljom i lošim opštim stanjem, pa se javlja bolan otok jedne ili obe parotidne pljuvačne žlezde. Inkubacija traje 16-18 dana, a bolest 7-10 dana. Simptomi su često jači kod odraslih nego kod dece. Kod dece bolest protiče ili asimptomatski ili sa blagim simptomima. Komplikacije su: meningitis, pankreatitis, upala srčanih opni, trajno oštećenje sluha, upala jajnika ili testisa, što može dovesti do sterilitita - kaže pulmolog i dodaje:
- Upala testisa (orhitis) javlja se kod 20-40% muškaraca posle puberteta, dok je kod dečaka izuzetno redak. Obično nastaje sedam dana posle parotitisa, mada, kao i meningitis, može nastati i kasnije, ili može biti jedina manifestacija mumps infekcije. Klinički se manifestuje izraženim otokom testisa i crvenilom kože skrotuma, uz jake bolove. Bolest je praćena i povišenom temperaturom, mučninom i glavoboljom. Bol i otok se povlače posle sedam dana. Kao posledica mumps infekcije može nastati sterilitet kod muškaraca.
MMR vakcinacijom u dve doze, u drugoj i sedmoj godini života, i sa obuhvatom vakcinacije od 95% na globalnom nivou, ove bolesti bi mogle da se spreče i iskorene kao što je SZO i planirala. Umesto toga, zbog niskog obuhvata vakcinacijom, Srbija je u konstantnoj opasnosti od izbijanja epidemija morbila ili drugih bolesti.