OVA POJAVA PREDSTAVLJA VELIKU PRETNJU ZA PLANETU: Vatrogasci se i tokom zime bore sa ZOMBI POŽARIMA, a evo šta su zapravo oni
I usred zime u Kanadi se vatrogasci bore sa preko stotinu šumskih požara. To zapravo nisu pravi, nego takozvani zombi-požari, žarišta koja su ostala u tlu. A njihovo gašenje je izuzetno teško.
Kako piše Dojče vele, čak i ispod snega, dugo vremena nakon što je bio šumski požar lako je moguće da ostanu žarišta, kanadski vatrogasci to zovu holdover (ostatak) već uglavnom ugašene vatre ili slikovitije - "zombi-požar". Plamen se zapravo ne vidi, ali iz zemlje još uvek izbija dim.
Takvi požari su lako mogući u hladnim šumama severne hemisfere, u Kanadi, Aljasci, ali ih ima i na severu Evrope ili u Sibiru. U takvim šumama je i tlo prekriveno gustim slojem iglica i drugih biljnih ostataka koji su zapravo veoma zapaljivi.
Povrh toga, u tim područjima je često i tlo od treseta – takođe zapaljiv, na severu Evrope se treset dugo koristio kao ogrev. Kod požara u takvim šumama je tek deo problema što su izgorela stabla: plamen i žar prodire u takvo zapaljivo tlo i tamo još dugo može tinjati. Čak ni sneg ne gasi takvu vatru: ako se on i otopi, voda svugde ne prodire u zemlju u dovoljnoj količini da bi ugasila žar. A vatra onda može trajati mesecima.
Prirodni ciklus, ali to više nije
Šumski požari su zapravo deo ekološkog ciklusa u šumama. Iglice četinara se sakupljaju na tlu, ali su izuzetno loša podloga za rast novih biljaka. Tek vatra otvara pristup semenkama hranjivim materijama u tlu i šuma se može obnoviti.
No taj ciklus koji traje decenijama je takođe pogođen klimatskom promenom jer je i to područje sve toplije. U poslednje 43 godine, Arktik se zagrejavao oko četiri puta brže od ostatka sveta. To pak znači i da je znatno više "pravih“ šumskih požara u proleće i leto, a nakon njih se sve češće događa da ti "mrtvi" požari ostanu da tinjaju u zemlji.
Ugljen-dioksid i još gora klima
Ali problem jeste što i takvi "mrtvi" požari stvaraju velike količine ugljen dioksida, što pak još više izaziva klimatsku promenu. A ako ih ne ugasi sneg koji se otopi, oni će i dalje tinjati samo zato što žaru nedostaje kiseonika što je žarište dublje.
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
Bonus video: