Prošle nedelje je održan samit savezničkih nacija u znak podrške Ukrajini kojem je predsedavao Emanuel Makron. Francuski predsednik se po završetku skupa obratio novinarima i izjavio da Evropa ne bi trebalo da isključi slanje kopnenih trupa u Ukrajinu.
On je to učinio, a da prethodno nije izgradio minimum konsenzusa za svoj plan. SAD, Nemačka, Holandija i Poljska odmah su reagovali i rekli da nemaju nameru da šalju kopnene trupe u Ukrajinu.
Francuska, jedina nuklearna sila u EU, nije dobila bezuslovnu podršku zapadnih saveznika za svoj predlog. Tako je Moskvi poslat signal slabosti Zapada i time su se razotkrile podele između evropskih zemalja, kao i konfuzija u vezi sa odlučnim i konkretnim odgovorom Putinu.
Moglo bi se reći da ideja o raspoređivanju zapadnih borbenih snaga i aviona u Ukrajinu polako postaje sve više nužna, a svako opravdanje da bi to dovelo do direktnog sukoba s Rusijom i trećeg svetskog rata je jalovo objašnjenje i uzmicanje pred Putinom.
Portparol Kremlja Peskov je zapretio da bi u slučaju pojavljivanja NATO vojnika u Ukrajini rat između Rusije i NATO bio ne samo mogućnost već i neminovnost. Inače, malo-malo pa Putin ili njegovi saradnici prete upotrebom nuklearnog oružja, a da se pritom niko na Zapadu zbog toga ne oseća zabrinuto i uplašeno.
Nasuprot tome, kada bi kojim slučajem nekom od zapadnih lidera palo na pamet da pomene postojanje i mogućnost korišćenja nuklearnog arsenala, to bi izazvalo strah, nevericu, bes i planetarne proteste.
Može samo da se nagađa zašto je francuski predsednik izabrao baš ovaj trenutak da poruči da Evropa ne bi trebalo da isključi slanje vojnih snaga u Ukrajinu kako bi sprečila njen poraz. Utisak je da je ovo bio probni balon.
On je ovim potezom isprovocirao evropske partnere da razmotre da li su spremni da rizikuju i podignu ulog kako bi pomogli Ukrajini da zaustavi Rusiju. Time možda pokušava i da u predstojećoj izbornoj kampanji za Evropski parlament popravi popularnost svog pokreta i navede na greške svoje protivnike. Takođe, Francuska je na ovaj način uzvratila i na nemačke kritike da je dala skromnu pomoć Kijevu. Iako bliski partneri, Berlin i Pariz se u poslednje vreme sve oštrije međusobno okrivljuju za to ko je izneverio Ukrajinu.
Nemački kancelar Šolc je pozvao druge evropske zemlje da slede primer Nemačke, potkrepljujući to brojkama koje je sakupio Institut za svetsku ekonomiju Kil, a koji pokazuju da je Nemačka do sredine januara ove godine obezbedila vojnu pomoć u vrednosti od 17,7 milijardi evra, dok je Francuska obezbedila samo 640 miliona. Zvanični Pariz osporava te brojke i tvrdi da je njegova podrška bila daleko vrednija, pritom i da je ove godine obećano još tri milijarde evra.
Postoji još mnogo važnih stvari koje bi Zapad mogao da odradi u Ukrajini osim zaštite fabrika naoružanja, obuke novih ukrajinskih regruta, pružanja obaveštajne podrške, čišćenja mina...
U najširem smislu, Makron je bio u pravu kad je pokrenuo strateško pitanje koliko daleko je Zapad spreman da ide ne bi li sprečio pobedu Rusije.