Unapred se zna da izbori u Beogradu uvek prevazilaze okvire lokalnih, ali su usložnjena politička situacija posle 17. decembra i odluka da se ponovo glasa naterale glavne aktere da promene ne samo ton već i svoje izborne strategije. To sve doprinelo je da je borba za glasove Beograđana već utopljena u referendumsku atmosferu, jer će pred birače biti stavljene dve dominantne ponude.
Vladajuća struktura pravi Pokret za narod i državu, a najveća opoziciona lista Srbija protiv nasilja namerava da pod svoju kapu stavi sve što je protiv vlasti, bez obzira na ideologiju i politiku.
Ubrzanje
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za Kurir da će na predstojećim beogradskim izborima ove dve velike liste diktirati ton kampanje. Dok je na strani vladajućeg bloka prilično izvesno ko će ga činiti, Klačar napominje da se u opozicionom taboru već vidi Novi DSS, ali da još nije jasno kako će se Proglas uključiti u kampanju.
- I jedna i druga lista će imati problem sa pravljenjem sinergije, jer se radi o listama koje su ukrupnjene na brzinu, odnosno više su isforsirane nego što bi to bio prirodni proces. Animiranje birača i dobijanje sinergetskog efekta, tj. da se dobije više nego što te stranke vrede pojedinačno, biće ključni i najteži posao za oba bloka. S jedne strane, kako će reagovati birači SNS i SPS na saradnju pod jednim kišobranom, što je prvi put. S druge strane, kako će reagovati birači opozicije na ulazak Novog DSS, koji je ideološki bitno drugačiji od ostatka koalicije Srbija protiv nasilja. Zato mislim da će borba za izlaznost biti ključna borba na ovim izborima i bilo bi mi iznenađenje da izlaznost bude veća nego 17. decembra. Birači i jednih i drugih su umorni od izbora i više su očekivali. Ove liste će morati da se izbore za narativ u kampanji koji podupire njihovu tezu. A teza i jednih i drugih jeste da su ovo suštinski važni izbori i da se bira između dve stvari, da nema sredine - objašnjava Klačar.
On smatra da sve druge liste ne mogu da računaju na dobar rezultat, jer se većina birača onda opredeljuje strateški, odnosno glasa za one aktere koji će sigurno napraviti dobar rezultat.
- Ostale stranke koje idu na izbore moraće ili da se udruže i naprave neku vrstu trećeg puta, ili da ponude nešto slično onome što je ponudio pokret Mi, drugačije poruke i slično. To je i ambiciozan i težak zadatak sa vrlo malo vremena. Osim pokreta Mi i neke veće koalicije oko desnice, ne vidim da još neko može da zagrize cenzus. Ali ključna razlika na ovim izborima jeste što je pitanje da li će ove dve liste biti zainteresovane da nekome dozvole taj treći put. Ove dve liste brane one rovove koje su osvojile u decembru i pitanje je da li će neko imati komfor kao što je Nestorović imao u decembru, da ga niko ne napada u kampanji - napominje naš sagovornik.
Ahilova peta
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković kaže za Kurir da očekuje da na predstojećim izborima pred biračima bude referendumski upitnik.
- Složena situacija nastala nakon 17. decembra uslovila je da su se dve grupe isprofilisale. Na jednoj strani biće Pokret za narod i državu, koji očigledno u fokus stavlja nacionalni interes države Srbije. S druge strane vidimo grčevit pokušaj opozicije da na to odgovori savezom proevropskih snaga, nekom vrstom negacije prve opcije, ali se zapravo radi o opciji bez racionalnog pristupa, opciji kojoj ništa drugo nije ostalo. Biće to referendum sa opredeljujućim upitnikom, koji će pročistiti političku scenu. Opozicija se opet postavlja kao kontra vladajućoj grupi, što je njihova Ahilova peta. Mislim da će sada određeni broj glasova razočaranih opozicionih birača da se prelije u prvu opciju, jer u opozicionom bloku neće ostati ništa od nacionalnog predznaka - ocenjuje Petričković.
Govoreći o riziku da se i na ovim izborima dogodi pat-pozicija, naš sagovornik smatra da će ova svojevrsna blokovska podela smanjiti tu mogućnost.
- Veliki pokret koji je inicirao predsednik Vučić jeste manevar koji će omogućiti prelivanje glasova u taj savez. Opozicija je primorana da pravi pandan tome, i tu nema ni politike ni ideje. Manjim strankama će biti imperativ da uđu u te saveze, jer će u suprotnom ostati periferne. Ovi izbori nalik su plebiscitu, pred biračima će biti dve opcije, a slobodni birači mogli bi ih kazniti - izjavio je Petričković.
Bonus video: