"Do pobede!", bio je usklik naš u borbi sa pandemijom, i mi smo pobedili. I nema pobede veće na svetu ovom, od one nad bolešću, i nad pandemijom, kaže za Kurir dr Slađan Stanković, spec.epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Vranje.
Dr Stanković koji je bio na prvoj borbenoj liniji sa pandemijom ne samo u Vranju već i u Pčinjskom okrugu za Kurir otkriva koliko je bilo teško u danima brzog širenja infekcije, govori o rekordnom broju obolelih, i preminulih u jednom danu, ali i o koroni u njegovom ličnom iskustvu.
Pandemija koronavirusne infekcije (kovid 19) je druga u njegovoj profesionalnoj karijeri, sa prvom (pandemijom svinjskog gripa), suočio se 2009. godine, u kojoj je kao epidemiolog stekao iskustvo za suzbijanje pandemija.
- Stariji ljudi iz iskustva su govorili da svaka generacija u svom veku doživi po jedan rat, ja bih rekao sa svojih 56 godina i po jednu pandemiju. I ratovi i pandemije čovečanstvu donose samo nesreće, smrt i zlo, samo se u ratovima borimo protiv vidljivog, u pandemijama protiv nevidljivog neprijatelja. Bilo ih je od davnina, ratova češće, pandemija na pedesetak godina, u poslednje vreme evo na desetak. Sve ima svoj početak, trajanje i kraj, pa i pandemije. Kao što je tri dana za svakog gosta, tako je i za pandemije tri godine po pravilu bilo dosta.Obično su pandemije u prošlosti, pa i ova poslednja najduže toliko trajale - ističe dr Stanković.
U autorskom tekstu, koji u nastavku prebosimo u celosti, najpre hronološki opisuje kada je počela najnovija pandemija koronavirusa (kovid 19), sa kojom se svet suočio i kada je epidemija proglašena u Srbiji.
Početaki i tok pandemije
- U Vuhanu u Kini 8. decembru 2019. godine počela je najnovija pandemija koronavirusne infekcije (kovid 19), sa kojom se svet suočio, kada su zabeleženi prvi slučajevi oboljevanja od ove bolesti.
- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dobila je informaciju o izbijanju epidemije upale pluća u Kini 31. decembra 2019. godine.
- Kineske vlasti su identifikovale novi koronavirus (SARS CoV-2) 7. januara 2020. godine, da bi 11. februara 2020. godine bolest izazvana ovim virusom dobila naziv kovid 19.
- Generalni direktor SZO 30. januara 2020. godine proglasio je ovu epidemiju za javnozdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, a zatim je 11. marta 2020. godine proglasio pandemiju zarazne bolesti kovid 19.
- Pandemija se krajem januara 2020. godine proširila na Evropski region i kasnije ceo svet.
- Prvi potvrđen slučaj oboljevanja od kovida 19 u našoj zemlji registrovan je 6. marta 2020. godine, a prvi smrtni slučaj 20. marta 2020. godine.
- Ministar zdravlja Republike Srbije proglasio je 19. marta 2020. godine u Srbiji epidemiju kovida 19 od većeg epidemiološkog značaja na području cele zemlje.
- Vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije proglašeno je 15. marta i trajalo sve do 6. maja 2020. godine.
Prvi slučaj u Pčinjskom okrugu
- Na području Pčinjskog okruga, iako je prvo testiranje počelo 6. marta 2020. godine, prvi slučaj oboljevanja od kovida 19 registrovan je 18. marta 2020. godine i radilo se o odrasloj osobi koja se razbolela nakon povratka sa ekskurzije iz Praga.
- Prvi smrtni slučaj od kovida 19 u Pčinjskom okrugu zabeležen je 28. marta 2020. godine.
Kraj pandamije i rekordi
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je da kovid 19 od 4. maja 2023. godine više ne predstavlja globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju.
Statistički podaci pokazuju da je u Srbiji bilo: najviše testiranih u jednom danu 39.740 (18. januar 2022), najveći broj novoobolelih na dnevnom nivou 19.901 (25. januar 2022), najveći broj hospitalizovanih osoba 9.731 (27. decembar 2020), najviše pacijenata na respiratoru: 353 (18. decembar 2020), i najveći broj preminulih u jednom danu 69 (4. decembar 2020. i 7. novembar 2021).
Najveći broj obolelih u jednom danu na području Pčinjskog okruga zabeležen je 31. januara 2022. godine i iznosio je 613, a epidemiološka situacija bila je vanredna na gornjoj granici.
Prema nekim poslednjim zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, do sada je u svetu od koronavirusne infekcije u pandemiji kovid 19 obolelo blizu 760 miliona, a umrlo oko 6,8 miliona ljudi.U Srbiji od koronavirusne infekcije obolelo je blizu 2,5 miliona, a umrlo oko 18.000 ljudi.
U Pčinjskom okrugu na osnovu prijava zaraznih bolesti od koronavirusne infekcije (kovid 19) od početka pandemije do kraja 2023. godine oboleleo je 38.053 lica, od kojih je 811 umrlo.
Od Vuhana do današnjih dana prošlo je mnogo teških trenutaka borbe sa koronavirusom. Svet i svaka njegova regija, kao i naša zemlja učinili su sve da se borba sa pandemijom kroz primenu opštih i specifičnih mera za suzbijanje dobije.
Pandemijski talasi
Pandemija kovid 19 kako u svetu tako i u našoj zemlji i Pčinjskom okrugu, odvijala se i prolazila kroz svojih devet talasa, od kojih su najteži bili prvih pet, dok ostali nisu imali toliku težinu po pitanju oboljevanja i umiranja.
Prvi talas
Prvi talas epidemije na području grada Vranja koji je počeo 18. marta 2020. godine završio se u prvoj polovini juna iste godine. U ovom talasu najveći broj obolelih na nedeljnom niovu odnosno pik talasa iznosio je oko 100 obolelih i registrovan je u četvrtoj nedelji maja meseca, da bi se talas završio krajem druge nedelje juna.
Karakteristka ovog talasa bila je brzo širenje infekcije i oboljevanje velikog broja ljudi u radnim kolektivima, gde su registrovane tzv. epidemije u kolektivima. Nakon preduzimanja mera testiranja u radnim kolektivima i kućne izolacije za kontakte sa obolelim, pa i obustave rada u kolektivima na dve nedelje i mera dezinfekcije epidemijski proces je zaustavljen.
Ovaj prvi talas karaktriše i takođe nedovoljno testiranje svih sumnjivih, obolelih, kao i kontakata sa obolelim, jer su testirani samo slučajevi sa težom kliničkom slikom odnosno upalama pluća prema tadašnjim odlukama o testiranju, te je broj obolelih sigurno bio veći od registrovanog u ovom talasu. U ovom talasu umirale su uglavnom starije osobe sa pridruženim oboljenjima.
Ono što je doprinelo da ovaj talas prođe sa ne tako velikim brojem obolelih i da se brzo završi svakako je uvođenje vanrednog stanja i policijskog časa sa primenoma mera ograničenje kretanja, mera zatvaranja škola, prodavnica, granica u periodu od 15. marta do 06. maja 2020. godine.
Drugi talas
Drugi talas počeo je na području Pčinjskog okruga u drugoj polovini juna meseca 2020. godine i trajao do kraja avgusta iste godine. U ovom talasu najveći broj obolelih na nedeljnom niovu odnosno pik talasa iznosio je oko 150 obolelih i registrovan je u drugoj nedelji jula meseca.
Karakteristike ovog talasa bile su oboljevanje sa težim kliničkim slikama bolesti, veliki broj hospitalizovanih, oboljevanje velikog broja zdravstvenih radnika, oboljevanje više članova jedne porodice tzv. porodične epidemije, kao i povećana smrtnost u odnosu na prvi talas i to i kod osoba nešto mlađe životne dobi koje pripadaju radno aktivnom stanovništvu.
Ovaj talas odvijao se u letnjim mesecima kada su ljudi na otvorenom prostoru tokom većeg dela dana tako da se brzo i završio jer manje je bilo bliskih kontakata i virus nije mogao da se širi brzo.
Treći talas
Treći pandemijski talas počeo je kao što je i očekivano nailaskom hladnog perioda godine početkom novembra 2020. godine, kada ljudi uglavnom borave u zatvorenom prostoru tokom većeg dela dana, kada je virusu zbog gustine smeštaja ljudi u zatvorenim prostorima i njihove blizine bilo omogućeno olakšano širenje, i trajao zbog jesenje zimskih meseci sve do kraja maja 2021. godine.
U ovom talasu mogu se uočiti dva pika u oboljevanju i to prvi jesenji u četvrtoj nedelji novembra 2020. godine sa 850 obolelih na nedeljnom nivou, da bi kasnije taj broj padao sve do kraja januara 2021. godine kada je iznosio 200 obolelih na nedeljnom nivou.
Oboljevanje od koronavirusne infekcije počelo je ponovo da pokazuje rastući trend početkom februara 2021. godine sve do kraja treće nedelje u martu 2021. godine kada je zabeleženo oko 750 obolelih na nedeljnom nivou.
Rastući trend u oboljevanju od kovida 19 u ovom drugom piku trećeg talasa može se pripisati povratku velikog broja ljudi sa zimovanjima u planinskim centrima i skijalištima, kao i učenika sa zimskog raspusta, jer je registrovano povećano oboljevanje među školskom decom i nastavničkim kadrom u tom periodu te su škole prešle da rade putem nastave na daljinu.
Karakteristike trećeg talasa su da je on bio najjači po svojoj snazi, po potencijalu virusa, najduže trajao sa velikim brojem obolelih na dnevnom nivou, da su registrovane znatno teže kliničke slike i veliki broj smrtnih ishoda, mnogo više nego u prva dva talasa, da je epidemiološka situacija bila vanredna sa maksimalno punim bolničkim kapacitetima predeviđenim za lečenje kovid pacijenata, da je opterećenost zdravstvenog sistema bila do krajnje izdržljivosti, sa velikim opterećenjem zdravstvenih radnika koji su već mesecima zbrinjavali pacijente u kovid sistemima.
Smirivanje i poboljšanje epidemiološke situacije tokom juna 2021. iziskivalo je popuštanje protivepidemijskih mera što je i učinjeno, jer se stanovništvo više od jedne godine nalazilo pod raznoraznim ograničenjima što se i odrazilo psihološki na svakog od nas.
Povoljna epidemiološka situacija na području Pčinjskog okruga trajala je od početka juna do kraja jula, sa periodima kada nisu registrovani novooboleli ili je registrovano pojedinačno oboljevanje do 1% novozaraženih na dnevnom nivou.
Četvrti talas
Početkom avgusta 2021. u Republici Srbiji, kao i na području Pčinjskog okruga krenuo je četvrti talas pandemije kovid 19, u kome je registrovan najveći broj obolelih na nedeljnom nivou u četvrtoj nedelji avgusta koji je iznosio oko 250 obolelih.
Ovaj talas karakteriše dominacija delta soja virusa sa brzim zaražavanjem, promenjena klinička slika koja liči na jaču prehladu sa dominiranjem simptoma u vidu curenja iz nosa, gušobolje i blage temperature, čak i bez gubitka čula mirisa i ukusa.
Tokom četvrtog talasa raste broj pacijenata sa srednje teškom kliničkom slikom, odnosno upalama pluća, broj hospitalizovanih i osoba čije zdravstveno stanje zahteva kiseoničnu potporu.
Peti talas
Peti talas na području Pčinjskog okruga počeo je u januaru 2022. i trajao do kraja februara iste godine, u njemu je 31.01.2022. godine registrovan rekordan broj obolelih u jednom danu u Pčinjskom okrugu i to 613. Epidemiološka situacija bila je vanredna na gornjoj granici.
Ostali pandemijski talasi nisu imali veliki epidemiološki značaj.
Moje profesionalno pandemijsko iskustvo
Moje trogodišnje profesionalno iskustvo koje sam proživeo suočen sa koronavirusom bilo je sadržajno, puno hrabrosti, požrtvovanosti, istrajnosti, neizvesnosti, strepnji, ni malo lako, ali ipak uspešno.
Bila mi je ovo druga pandemija u mojoj profesionalnoj karijeri, sa prvom (pandemijom svinjskog gripa), suočio sam se 2009, koja je kratko trajala i bila je mnogo blaža, ali sam u njoj kao epidemiolog stekao iskustvo za suzbijanje pandemija.
Bila je zima 2020. godine, krajem januara koronavirus se iz kineskog grada Vuhana već proširio na zemlje Evrope, alarmantna situacija bila je u nekim italijanskim regijama na severu te zemlje (Lombardija i Veneto, u kojima su gradovi Milano, Venecija i Verona), gde je u februaru i martu, dnevno umiralo i do 1.000 ljudi, pretežno starije životne dobi. Stravične slike konvoja vojnih kamiona koji odvoze leševe umrlih od korone u Italiji radi sahranjivanja još uvek su nam pred očima.
Koronavirus zaštitna maksa
U Veroni se krajem februara održavao sajam na kome su bili u to vreme ljudi iz nekoliko gradova naše zemlje, pa i Vranja, zaposleni u nekim preduzećima.
Poučeni ranijim iskustvima tokom sprovođenja zdravstvenog nadzora pri povratku ljudi iz nekih Afričkih i Azijskih zemalja uspostavljen je bio zdravstveni nadzor nad ljudima koji su se vratili iz Verone, i pre nego da je uspostavljena procedura izolacije i karantina za osobe koje su dolazile iz zahvaćenih područja. I početkom februara sprovođen je zdravstveni nadzor kod osobe koja se vratila iz Kine i došla u Vranje.
Najveći lični uspeh
Prvi slučaj oboljevanja od kovida registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine, a ja sam sa svojom ekipom tog dana uzorkovao prve briseve pacijenta sa našeg područja koji je imao simptome slične kovidu, a koji je boravio na rizičnom skupu - fudbalskoj utakmici u Grčkoj. Rezultati su bili negativni, ali pacijent je nakon mog ubeđivanja zbog sumnje da se radi o zaraznoj bolesti hospitalizovan i izlečen od upale pluća koju je imao. Tokom pandemije kasnije bilo je više takvih pacijenata koje sam morao da ubeđujem da prihvate bolničko lečenje zbog teških upala pluća kojih je bilo u početku, uspevao sam u svim slučajevima i to smatram nekako najvećim svojim uspehom, jer da nisu bolnički lečeni ko zna da li bi preživeli zbog nepredvidivosti koronavirusa koji je razarao pluća i unosio strah i paniku.
Prvi registriovan slučaj oboljevanja od kovida u Pčinjskom okrugu bio je 18. marta 2020. godine, a prvi smrtni ishod 28. marta iste godine. Korona je nekako u Pčinjski okrug došla sa turističkog putovanja iz Praga gde je boravio prvooboleli u pandemiji, a kasnije se počela širiti u kolektivu gde je on radio, među ljudima sa kojima se družio, u preduzećima odakle su takođe bili zaposleni na tom turističkom putovanju.
Bio je zaista težak taj prvi, a naročito drugi talas pandemije, na području Pčinjskog okrugu. Pozitivni efekti vanrednog stanja i zatvaranja u prvom talasu bili su vidljivi, ali je došao drugi još teži talas krajem juna 2020. godine, koji je u Pčinjskom okrugu i Novom Pazaru bio najteži u celoj Srbiji.
Virus je bio ušao u kolektive: radne organizacije, fabrike, javne i zdravstvene ustanove i staračke domove. Registrovo se veliki broj obolelih sa teškim upalama pluća, sa smrtnim ishodima kako kod starijih osoba sa pridruženim bolestima, tako i kod značajnog broja zdravstvenih radnika, pre svega lekara sa našeg područja.
Epidemiološka situacija kretala se od početka pandemije: od preteće, preko nesigurne, nepovoljne (Drugi pandemijski talas - jun 2020. godine sa velikim brojem obolelih, hospitalizovanih i umrlih) i na kraju vanredne (Treći pandemijski talas - decembar 2020. godine, Četvrti - septembar 2021.godine i Peti - januar 2022. godine), koju su karakterisali: velikim broj obolelih i priključenih na kiseonik, teške kliničke slike sa velikim brojem upala pluća, prepuni bolnički kapaciteti, veliki broj umrlih, transportovanih u kovid centre u Kruševcu i Nišu i priključenih na respirator.
Smrt je, isto kao rađanje i život, normalna pojava, kada je prirodna zbog bolesti, slabosti, ona se lakše prihvata, kada je brza, masovna, vanredna, prevremena, pandemijom izazvana, onda se teško podnese.
Prvi smrtni ishod od korona virusa u Pčinjskom okrugu bila je osoba meni poznata, iz moga kraja, kasnije bilo je umiranja i poštovanih kolega koji su me učili, dragih rođaka iz familije i dragih prijatelja. Teže sam i kao čovek i kao lekar te smrti podnosio, jer one su za mene značile poraz i preranu pobedu bolesti nad čovekom, a takvi su porazi najteži. Još uvek su mi pred očima lica ljudi koje je smrt odnela zbog koronavirusa.
Još uvek kao da gledam pune bolesničke sobe kovid bolnica sa pacijentima koji se bore za vazduh i koji primaju kiseoničnu terapiju. Ostale su mi urezane u pamćenju priče pacijenata koji su preživeli koronavirusnu infekciju o tome kako su slušali pištanje respiratora pored njihovog bolesničkog kreveta u kovid centrima u Nišu i Kruševcu, na kojima su bili priključeni najteži oboleli.
Ono što mi je najteže padalo u borbi sa pandemijom kovid 19 bilo je nipodaštavanje pandemije, čak i samo negiranje postojanja koronavirusa od strane nekih ljudi koji su verovali u svetske zavere, mislili da je to izmišljeno, da nas neko "zaprašuje" avionima iz vazduha noću, da se radi o hemijskoj materiji, a ne o virusu. A u stvari okom nevidljivi neprijatelj, ali mikroskopom da, razarao je ljudska pluća i krvne sudove i odnosio živote ljudi kao nabujala reka.
Mnogo je žrtava pandemija odnela, i kada previrem po pamćenju i sećanju gotovo da ne vidim familiju u kojoj nije bilo smrtnih ishoda zbog koronavirusa.
Ali ipak najlepši je taj pobednički osećaj kada sretnem ljude koji su i pored teške kliničke slike preživeli i pobedili virus i kada se prisećamo teških trenutaka zajedničke uspešne borbe sa koronavirusom.
Korona u mom ličnom iskustvu
I pored nošenja zaštitne opreme pri dugom eksponiranju virusu pre ili kasnije dođe do zaražavanja. U tom talasu početkom jula 2020. godine doživeo sam i lično iskustvo sa koronavirusom, osetio sam ga u sebi, uplašio se, jer je strah normalna pojava, svojstvena čoveku, ali sam u istom trenutku ohrabrio sebe da moram da budem duhovno jak da pobedim virus u sebi, i da nastavim da ga pobeđujem izvan sebe u okolini i drugim ljudima.
Moje lično iskustvo sa koronom bilo je neizvesno i svakako ni malo prijatno. Imao sam srednje tešku kliničku sliku sa blagom upalom pluća, upornim suvim kašljem, opštom slabošću i iznemoglošću, gubitkom apetita, bolovima u mišićima, bio sam adinamičan i vezan za postelju, virus me je pet dana lomio, a šestog se vratila dinamika i apetit i on je bio pobeđen.
U tim trenucima borbe sa virusom pomagala mi je vera, podrška prijatelja i ljubav porodice i tek tada sam nakon tolikih godina učenja i bavljenja medicinom shvatio koliko je zdravlje čoveka iznad svega, nešto uzvišeno, najbolje, najveće, najvrednije i najlepše.
Nakon preležane korone nastavio sam da se borim sa virusom i da ga suzbijam u svojoj sredini i drugim ljudima, da predlažem protivepidemijske mere, preporučujem vakcinaciju i pravovremeno obaveštavam javnost o pandemiji.
Ako sam u tome uspeo, ako sam u suzbijanju i pobedi nad pandemijom, dao doprinos biće mi to najveća nagrada od svih koje sam ikad dobio. Hvala mojoj porodici, mojim prijateljima i saradnicima i svima što su mi davali snage da se sa koronom borim i da je pobedim u sebi i drugim ljudima.
Kako je izgledao koronavirus i borba sa njim
Koronavirus (SARS CoV-2) koji se pojavio 2019. godine je respiratorni virus koji je izazivao upale pluća i brzinom najbržeg saobraćajnog sredstva se iz jednog dela sveta, odnosno Vuhana u Kini proširio na ostale zemlje u svetu.
Na mikroskopskoj slici koronavirusnih čestica (SARS-CoV-2) na njihovoj spoljnoj ivici nalaze se šiljci, tako da podsećaju na krunu, te je zbog toga bolest dobila ime korona (lat. Corona - "kruna").
Sa čoveka na čoveka koronavirus se prenosio kapljičnim putem pri kašljanju, kijanju, glasnom govoru na odstojanju manjem od 1 metra, direktnim kontaktom grljenjem, ljubljenjem, rukovanjem ili ređe indirektnim kontaktom dodirivanjem rukama virusom kontaminiranih površina i predmeta, a nakon toga bez pranja i dezinfekcije ruku dodirivanjem usta, nosa i očiju.
Inkubacija kod koronavirusne infekcije, odnosno vreme od zaražavanja do pojave prvih simptoma iznosilo je od 1 do 14 dana.
Koronavirusna infekcija nije za sve obolele bila kao običan grip. Bila je ona i blaže od toga za asimptomatske i lakše slučajeve oboljevanja bez upale pluća samo sa gubitkom čula mirisa ili ukusa, tempearturom do 37,5 stepeni i bolovima u grlu, uglavnom kod mlađe populacije, sa jakim imunim snagama.
Koronavirus je kod starijih osoba sa oslabljenim imunim sistemom, sa hroničnim bolestima, izazivao kašalj, otežano disanje i masivne teške upale pluća i razrao ih, što se moglo videti na skeneru, a što se nažaost ponekad i pored kiseonične terapije i stavljanja na respirator završavalo smrtnim ishodom.
Taj prvobitni "vuhanski soj" koronavirusa (SARS CoV-2) mutirao je kroz sojeve, koji su okarakterisani kao "zabrinjavajući" i "Varijante od interesa" jer se lakše prenose, izazivaju teže oblike bolesti, ili zaobilaze imuni sistem i koje se šire u više različitih država.
Mutanti koronavirusa
Redom su se pojavljivale sledeće mutacije korona virusa od interesa: Alfa - pojavio se u Velikoj Britaniji, Beta - prvi slučaj zabeležen je u Južnoj Africi, Gama -identifikovan prvi put u Brazilu, Delta - registovan u Indiji, Omikron - najpre je identifikovan u Južnoafričkoj Republici krajem 2021. godine, od tada se registruju njegove podvarijante Kraken, Eris i Pirola, koje nemaju veliki epidemiološki značaj.
Nisu se u početku znale mikrobiološke i epidemiološke karakteristike virusa. I svet i mi snalazili smo se u sprečavanju širenja virusa, pokazalo se, da li zbog discipline, da je to najbolje uspelo Kini. Preduzimane su mere ograničenja kretanja ljudi, zatvaranja aerodroma, gradova, granica, trgovina, ugostiteljskih objekata, škola, kontrola ulaska iz drugih zemalja.
Izolacije obolelih (kućne i u bolničkim uslovima), kao i karantin u kućnim uslovima za zdrave ljude koji su bili kontakti sa obolelim, trajale su od 14 dana u početku do 28, a kasnije 7 dana.
Uvek se nameće pitanje da li se moglo brže reagovati, disciplinovanije postupati, da li su mere u pojedinim periodima trebale biti oštrije? Činjenice su da je panika zbog pandemije bila prisutna i da je veliki broj ljudi u martu 2020 godine, oko 400 hiljada, ušao u našu zemlju. Na granicama i aerodromima uspostavljala se sanitarna kontrola putnika i oni bi bili u kućnom karantinu nakon ulaska.
Naša zemlja imala je respiratore, nabavljala i dodatne količine, brzo su adaptirani neki postojeći bolnički kapaciteti u kovid bolnice, kasnije su izgrađene nove. Menjali su se terapijski pristupi u lečenju korone, a zapravo leka koji na virus deluje nije bilo. Antibiotici su sprečavali bakterijske upale, vitamini pripomagali organizmu da se podigne imunitet i organizam izbori sa infekcijom.
Pokazalo se da se pandemija ne može zaustaviti respiratorima, kiseoničnim bocama, tako su sprečavani smrtni ishodi i čuvani životi ljudi. Pandemija se ipak suzbijala maskom, distancom, izbegavanjem kontakata i dezinfekcijom ruku. Pojavom i primenom vakcine početkom 2021. godine počeli su da nestaju strah i panika kod ljudi širom sveta, javili su se optimizam i nada, prešli smo u kontraofanzivu u borbi protiv korone, koju smo tog 4. maja 2023. godine pobedili.
Oboljevanje od koronavirusne infekcije nema više epidemijski karakter, javljaju se samo sporadični slučajevi. Koronavirus se endemizirao, odnosno odomaćio i postao sastavni deo cirkulacije, kao i ostali virusi. Najzad i svet i mi možemo da odahnemo i od pandemije i od infodenije, koja ju je pratiila, nestao je strah njima izazvan. Oslobodili smo se od nošenja maski kao kad se u ratu oslobađa od neprijatelja.
Čemu nas je korona naučila
Korona nas je naučila da ne postoji nešto vrednije, bolje i veće, i nešto lepše od zdravlja i zagrljaja, u trenucima kada se nije smelo grliti, i da nema pobede veće na svetu ovom od one nad bolešću i pandemijom.
Shvatili smo da je zdravlje prvo, a sve ostalo drugo. Naučili smo da cenimo život jer smo videli da se on može lako izgubiti. Probudila je ljudsko u nama bez obzira na to koje smo boje kože, vere, nacije, obrazovanja, koje smo političke ili polne orjentacije, koliko smo bogati ili siromašni, ružni ili lepi, dobri ili loši. Svet je, kao što bi uvek trebao biti, neko vreme bio ujedinjen.
Širom planete ljudi su shvatili da pandemiju možemo pobediti samo svi zajedno ako je pobedimo svako od nas u svojoj zemlji, mestu i regiji.
Uvideli smo da kada nam curi iz nosa, kada kašljemo, kijamo, ne treba da se približavamo jedni drugima, da se rukujemo, ljubimo, grlimo, da ne idemo na poso, u školu i vrtić, da ostajemo kod kuće, da nosimo maske,da dezinfikujemo ruke. Saznali smo da korona nije grip, nego nešto što može biti opasnije i smrtonosnije, što daje promene i može ostaviti posledice ne samo na plućima nego i drugim organima, pre svega na srcu i krvnim sudovima.
Kao i kod epidemija i pandemija drugih zaraznih bolesti u prošlosti pokazalo se da je vakcinacija najefikasnija u suzbijanju, a u budućnosti u sprečavanju, ove opake zarazne bolesti. Za vreme trajanja ove pandemije postali smo zdravstveno prosvećeniji i kulturniji. Sada više nego ikada uverili smo se da je preventiva kraljica medicine i da je bolje sprečiti, nego suzbijati i lečiti.
Ovaj autorski tekst pod nazivom "Pobeda nad koronom" posvećujem i njime se zahvaljujem svim zdravstvenim radnicima - mojim kolegama i saradnicima, koji su se borili protiv pandemije kovida 19, neustrašivo i požrtvovano radeći u kovid zonama zdravstvenih ustanova u Pčinjskom okrugu, koji su dali doprinos u suzbijanju pandemije i pobedi nad njom, i nema pobede veće od pobede te, a pobeda ta za sve njih i za mene je nagrada od svih nagrada veća - istakao je za Kurir dr Slađan Stanković, spec.epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Vranje.
Kurir.rs/ T.S.
Bonus video: