Razvoj dece danas više nije isti kao nekada i u našoj praksi se susrećemo sa sve većim brojem dece koja imaju odstupanja u psihomotorinom razvoju, disharmoničan razvoj i različite neurorazvojne poremećaje, navodi dr Violeta Nestorov, logoped i psihomotorni terapeut iz Centra za logopediju i ranu intervenciju.
Sve više dece ima kašnjenje u razvoju govora, a uzroci su različiti, poput prekomerne izloženosti ekranima ili zbog razvojne disfazije koja je jedan od čestih uzroka.
- Govor je upravo ono što uvek najviše brine roditelje i nešto što žele da “popravljaju”, ali govorno-jezički problemi su, kako mi kažemo, samo simptom nekog drugog razvojnog kašnjenja. Kako je govorio naš mentor dečiji psihijatar prof.dr Svetomir Bojanin, ne ide govor samo iz usta, nego iz celog tela, psihomotorike, iz iskustva i i iz života. Kada nam deca prvi put dođu na pregled, roditelji navode da je razlog dolaska to što dete ne govori iako ima već dve godine, a poznato je da se progovaranje javlja oko prvog rođendana. Međutim, progovaranju prethodi razumevanje govora, simbolička igra, mogućnost slušanja, posmatranja, razvoj pažnje i koncentracije i razvoj emocija - navodi dr Nestorov.
Objašnjava da deca na prvom pregledu deluju da nisu svesna svog okruženja i odnosa svog tela sa prostorom.
- Kao da su u psihomotornom smislu uspavana. Deca se ne odazivaju na poziv imenom, u prostoru gaze preko igračaka i preko drugih prepreka, burno reaguju kada se pokvase ili uznemireno reaguju na određene mirise. Čak i deca starijeg uzrasta kada prvi put dođu u našu senzornu baštu, uopšte ne primete kuda gaze, pa se često dešava da gaze po cveću kao da ono ne postoji. Mi to u dijagnostici i u stručnoj terminologiji sada nazivamo "nepažnja“. Sve ovo je vrlo važno u razvoju deteta i predstavlja preduslov za pojavu govora - kaže dr Nestorov.
Ističe da logoped danas više nije samo stručnjak koji radi na korekciji nepravilnog izgovora glasova.
- Da bi logoped mogao da pruži podršku današnjoj deci on mora da sarađuje sa drugim stručnjacima ali i da ima posebne kompetencije među kojima je veoma važna metoda reedukacije psihomotorike koja se zasniva na pokretu. Od 2023. godine postali smo član Svetske organizacije za reedukaciju i relaksaciju psihomotorike i u saradnji sa njima i sa Institutom za reedukaciju psihomotorike u Parizu organizovali smo 3. februara u Beogradu Prvi međunarodni kongres posvećen reedukaciji psihomotorike. Zahvaljujući našim i inostranim predavačima pokazali smo da je reedukacija psihomotorike metoda koja je zasnovana na pokretu, pogledu, dodiru, glasu i reči, koji su sastavni deo procesa psihomotornog tretmana, što se koristi sa ciljem da pomognemo deci da otkriju sopstveno telo, svoja osećanja, potrebe, ponašanje.To je ono što je potrebno današnjoj deci da mogu da se razvijaju u skladu sa prirodom - navodi sagovornica.
Psihomotorini poremećaji su nevidljivi poremećaji i paralelno sa stimulacijom razvoja govora logoped kroz metodu reedukacije psihomotorike radi na izgradnji neuropsihičkih struktura koje su potrebne za dalje faze razvoja deteta.
- Ukoliko se ne vreme ne pruži rana podrška deci, problemi će postati vidljivi u susretu sa školom. Tada se u školi prepoznaju problemi poput teškoća u učenju i ponašanju, poremaćaja pažnje i hiperaktivnosti, disleksije i disgrafije, teškoće u učenju matematike i slično. Zbog toga danas, na dan kada se obeležava Evropski dan logopeda, poručujemo roditeljima i stručnjacima na značaj logopedske podrške koja se zasniva na multidisciplinarnoj saradnji prateći primenu metoda koje su orijentisane na sveobuhvatni pristup u razvoju dece - zaključila je dr Nestorov.
Bonus video: