LOGOPEDI ZA KURIR UPOZORAVAJU: Deca i sa 16 godina ne znaju da izgovore sve glasove! Problem prave cucle u detinjstvu, ali i HRANA
Problem s govorom nemaju samo deca vrtićkog i predškolskog uzrasta, već i veliki broj osnovaca, a nije retkost da ni neki srednjoškolci ne znaju da izgovore sve glasove, upozoravaju sagovornici Kurira!
Čak 65% dece predškolskog uzrasta ima nepravilnu artikulaciju. Evropski dan logopedije obeležen je juče, a Udruženje logopeda Srbije ističe da je ključ uspeha govorno-jezičke terapije pravovremena detekcija, dijagnostika i pružen odgovarajući tip kontinuirane terapije, uz saradnju s roditeljima.
Logoped dr Ivana Đelošević ističe da je posledica kasnog progovaranja u velikom broju slučajeva to što su deca izložena ekranima.
- Još jedan problem je i kasno uvođenje čvrste hrane. Žvakanje je važno za razvijanje jezičko-govornog aparata, i samim tim deca imaju nerazvijenu orofacijalnu regiju (mišići obraza, usana) i samim tim pokretljivost tih mišića je slabija i lošija, a bitni su za formiranje govora i izgovaranje reči. Imamo često i poremećaj pažnje ili kratku pažnju kod dece, što je posledica ekrana i društvenih mreže. Problem je i što deca dugo koriste cucle i laže, to dovodi do poremećaja, podizanja nepca, deformiteta vilice - kazala je.
Kao jedan od glavnih problema je nedostatak žive reči, jer se roditelji ne posvećuju deci zbog prezaposlenosti.
- Deca pred polazak u školu nemaju dovoljno razvijen govor za uzrast. Kod osnovaca se primećuje skraćena pažnja, to je zbog društvenih mreža i igrica, tu brzo pregledaju sadržaj i vi detetu kad date knjigu, njima je to dosadno. Imamo poremećaje u čitanju i pisanju, jer motorika nije dovoljno razvijena. Opet dolazimo do telefona, aktivan je samo jedan prst i to ne zadovoljava finu motoriku - objašnjava dr Đelošević.
Napominje da ima i dece srednjoškolskog uzrasta, ali ne u velikom broju, koja ne znaju da izgovore pravilno glasove.
- Oni se jave kada sami osveste problem ili dobiju, recimo, sugestiju sa časova glume da odu kod logopeda. Oni ne znaju da izgovore neke glasove, najčešće su to l i r, ali i č, dž, š, ž, s, z, c - navela je dr Đelošević.
Mnogim roditeljima je slatko kad deca ne umeju nešto da kažu, a ima i mnogih koji veruju u bapske priče.
- Najveća predrasuda je da muško dete kasnije progovara, to apsolutno nije utemeljeno. Druga predrasuda je: "Pusti, nema veze, progovoriće!" Treća predrasuda je vakcina, tačnije roditelji krive vakcine za to što dete ne priča, a onda se utvrdi da je problem postojao kod deteta i pre vakcine - otkriva za Kurir doc. dr Bojana Drljan, nastavnik na odeljenju za logopediju na FASPER.
Naglašava da bi roditelji trebalo da se jave logopedu ako dete nakon napunjenih godinu dana nema prvu smislenu reč.
Bonus video: