Dejan Ralević, ambasador Srbije u Kanadi, napisao je autorski tekst za Kurir povodom smrti Brajana Malrunija (85), bivšeg premijera Kanade:
- Kanadu i svet je pogodila vest o odlasku jednog od najcenjenijih i, slobodno mogu da kažem, najuspešnijih kanadskih premijera. Takvu ocenu njegovog premijerskog mandata možete da čujete u medijima, među političarima različitog profila, kao i među običnim Kanađanima. Brajan Malruni je bio 18. premijer Kanade, koji je, kao lider Konzervativne partije, vodio državu od 1984. od 1993. godine. Rođen je u mestu Be Komo, u Kvebeku, 1939. godine i bio je sin irskih doseljenika. Po vokaciji pravnik, tokom karijere, osim politikom, bavio se i biznisom. Uspešno je vodio pregovore o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su rezultirali potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini (The Canada - United States Free Trade Agreement, koji je kasnije prerastao u The North American Free Trade Agreement - NAFTA), a kasnije i s Meksikom.
Na unutrašnjem planu pomogao je građenju mostova između anglofone i frankofone Kanade, doprinevši da se Kvebek, kao i posebni interesi i specifičnosti tog regiona bolje razumeju u ostatku države. Svojim zalaganjem u velikoj meri je doprineo da se tenzije između anglofonog i frankofonog stanovništva artikulišu u konstruktivan politički proces. Bio je izuzetno cenjen lider na međunarodnoj sceni, a posebno je važno što je uspostavio čvrste odnose, pune međusobnog razumevanja i uvažavanja, s najvažnijim kanadskim susedom - SAD. Treba pomenuti da se unutar Komonvelta odlučno i u kontinuitetu zalagao protiv aparthejda, kao i za oslobađanje južnoafričkog lidera Nelsona Mandele.
Malruni je bio oženjen Milicom - Milom (devojačko Pivnički), poreklom iz ugledne srpske porodice, koja je došla u Kanadu iz Novog Bečeja. Poslednji put je boravio u Srbiji 2019. godine, kad je Mila Malruni dobila priznanje za humanitarni rad - zvanje viteza Svetosavskog ordena diplomatskog pacifizma u Ministarstvu spoljnih poslova. Tada je i on imao priliku da se detaljnije upozna s domovinom svoje supruge i da oda poštu svom tastu, koga je izuzetno cenio. Tokom boravka u Beogradu Malruni se obratio članovima Spoljnopolitičkog odbora parlamenta i govorio o gotovo vekovnom savezništvu dve zemlje i naroda.
Pokojni kanadski premijer je imao posebno poštovanje prema srpskoj zajednici, a naročito prema onoj u Montrealu, gde je Milin otac, dr Dimitrije Mita Pivnički, bio jedan od lidera posvećen očuvanju srpskog identiteta i kulture. Dr Pivnički je bio jedan od osnivača Crkve Svete Trojice u Montrealu i izuzetno poštovan doktor i profesor na Univerzitetu Makgil u Montrealu.
Podsećanja radi, period u kom je B. Malruni bio kanadski premijer nije bio jednostavan za tadašnju Jugoslaviju, koja se borila kako sa ekonomskom krizom, tako i s političkim nesuglasicama među republikama. Pozicija premijera, iako je bio srpski zet, nije mu omogućavala zauzimanje posebnog "prosrpskog" stava, ali je, u razgovoru koji smo vodili prošlog septembra u njihovoj rezidenciji u Montrealu, objasnio da je pokušavao da "učini najbolje u zadatim uslovima". Podvukao je da je slanje kanadskih mirovnih trupa i generala Makenzija u misiju UN u BiH bila važna i potrebna odluka. Iako je već tada bio narušenog zdravlja, to nimalo nije uticalo na razgovor, niti na njegovu izvanrednu moć da opčini sagovornika svojom erudicijom i ogromnim političkim iskustvom.
Kanada i svet će se oprostiti od Brajana Malrunija 23. marta u Montrealu, gde će biti organizovane državna sahrana i komemoracija.