Dakle, nećemo izbore 28. aprila, jer smo za tada već uplatili naše aranžmane po Dubaiju, Rovinju, Makarskoj, Veneciji, Toskani. To vam je u najkraćem naša „sirota“ opozicija koja izuzetno teško živi i jedva sastavlja kraj s krajem. To su vam oni koji vam o teškom životu govore iz evropskih prestonica ili sa egzotičnih destinacija, oni koji se odevaju u „Bosovim“ prodajnim objektima i koji su navikli na najekstremniji oblik hedonizma. Njih suštinski za izbore boli desni lakat.
No, nisu samo oni na ovaj način pokazali da im je od izbora daleko bitniji njihov komfor i uživanje. Oni su na ovaj način pokazali kakav odnos imaju prema građanima, prema samom Beogradu i čitavoj zemlji. Zamislite da nam se dogodi gradonačelnik koji će bez blama zaključati gradsku upravu zato što je s proleća odlučio da svi spajaju praznike i da niko ništa ne radi. Na šta bi ličila takva gradska uprava. Izlišno je govoriti da su 29. i 30. april radni dani. Njih to ne zanima, jer oni će već od petka, kada se đaci raspuste, lagano krenuti ka aerodromu. Može im se i imaju taj luksuz.
Ujedno, pokazali su i kakav odnos imaju prema tim praznicima. Doduše, za nas verujuće samo je Vaskrs praznik, ali i za taj Prvi maj, kada se širom Evrope budu održavali radnički protesti, pa će možda i kod nas neki sindikat izaći da iskaže nasušnu potrebu za boljim pravima radnika, ova gospoda će o radnicima razmišljati iz Burdž Kalife, s Kanarskih ostrva, iz Dominikane itd. Ne žele oni da se prljaju s radnicima. Ujedno, ta poslednja nedelja strogog vaskršnjeg posta je nedelja tuge, jer dolaze momenti izdaje i raspeća sina Božjeg. No, njima, zadojenim komunistima i ateistima, vera nikada ništa nije predstavljala, pa će oni sasvim lepo uživati ispijajući koktele po raznim plažama i pušeći tompuse. Na vaskršnju radost i okupljanje porodice, farbanje jaja i sve ono što ovaj praznik nad praznicima čini veličanstvenim neće davati pet para. Njima je radost carstvo zemaljsko oličeno u najprimitivnijem hedonizmu i stomakougađanju.
Ne znam da li će 28. aprila biti održani beogradski izbori, ali svakako ne želim da u kampanji budemo za Vaskrs. Grozim se kao verujući čovek što ćemo uopšte tokom celog posta biti u kampanji, ali izgleda nas verujuće niko ništa i ne pita. No, ako već to gutamo, pa ne moramo baš i u poslednjoj nedelji pred Vaskrs da budemo u kampanji, kao i za sam dan Vaskrsa. Ne može uvek najgorim hedonistima i ateistima u susret da se izlazi. Prihvatanjem da ne idemo na izbore zato što neko mora da sunča svoju zadnjicu mi zapravo pokazujemo kakav je naš generalni odnos prema društvu. Ukoliko nam je plandovanje i uživanje bitnije od izbora, onda i ne zaslužujemo poverenje građana.