Užički Supermen Milovan Milutinović po treći put je krenuo pešice u beli svet. Posle Londona i Moskve, Milovan je sada krenuo pešice u Pariz.
Malo je razočaran što njegovi Užičani nisu došli da ga u većem broju isprate, ali kako kaže „daće bog da se vrati živ i zdrav i to sa olimpijskom medaljom“.
- Krećem odavde za Pariz da stignem na Olimpijske igre koje se održavaju 26. jula. Preći ću oko 2.700 km kroz sedam država. Trebalo bi da stignem do 1. jula, dvadesetak dana pre početka Olimpijskih igara. Trebalo bi da se zadržim kod Tomasa Baha, predsednika Olimpijskog komitata, da ga zamolim da me pusti na Olimpijske igre da trčim sa teretom 100 metara. Ljudi su zaboravili da su na prvim Olimpijskim igrama, koje su otvorene 1896. godine u Atini, učestvovalo 15 država i da je bilo nošenje džakova peska i bacanje kamena sa ramena – rekao je Milovan.
Milovan je zvanično i Ginisov rekorder, a rekord je postigao u Londonu 2012. godine kada je 100 m sa 200 kg tereta pretrčao za 1 minut i 33,9 sekundi, dok je sa 50 kg tereta 100 m pretrčao za 25,19 sekundi. I za ovu priliku je priredio sličan poduhvat – 100 metara sa 100 kg tereta je pretrčao za 38,94 sekunde.
Užički Supermen kaže da se na put u Pariz na Olimpijske igre spremao godinu dana, a intenzivnije u poslednjih dva meseca.
- Išao sam svaki dan peške 25 km do Jelove Gore, a svaki drugi dan trenirao u teretani. Pritisak mi je odličan, a to sam proverio i pre neki dan ovde na stadionu. Pre trčanja sa teretom imao sam pritisak 80 sa 140, a posle 90 sa 175, a to je normalno posle takvog napora – kaže Milovan.
Milovan je u svojoj 72. godini išao peške do Moskve na proslavu Dana pobede na fašizmom. Sa 70 godina upisao je DIF u Novom Sadu, a završio u 74. godini. Potom je upisao master studije i do sada je dao tri ispita. Nosilac je crnog pojasa peti dan.
- Na ovaj put krećem u svojoj 76. godini života. Kada bi neko od naučnika medicine ili sporta napisali studiju i izveštaj o meni, dobio bi Nobelovu nagradu. I samo da se zna ovakav rezultat ne može napraviti nijedan građanin Užica – kaže Milovan.
On nije krio razočaranje što sugrađani nisu došli da ga isprate.
- Mnogi su mi obećavali da će doći, mnogi su obećavali i finansijsku pomoć, ali sada sa 76 godina konačno vidim ko mi je pravi prijatelj – rekao je Milovan.
Stavio je ranac težak 22 kg na leđa u kome nosi par patika, malo presvlake, malo hrane, vode i jedan sok, i sa zastavom Srbije se uputio preko Kadinjače, Zvornika, Banja Luke, Postojne, Udina, Italije i Lozane do Pariza.
Bonus video: