Na prištinskom groblju, nekoliko desetina Srba došlo je danas da, na Zadušnice obiđe grobove svojih najmilijih.
Organizovanog prevoza za raseljene Srbe iz Prištine nema već godinama unazad, a zbog situacije, iz godine u godinu sve manje njih dolazi da zapali sveće preminulim članovima porodice.
Iako je groblje u Prištini delimično očišćeno, tragovi rušenja i skravljenja spomenika, još iz vremena sukoba 1999. godine, ali i u godinama nakon toga - i dalje su vidljivi.
Tomislav Živković, do 1999. živeo je u Prištini. Sada je iz Kruševca došao zbog Zadušnica.
"Tužno je, više ima grobova nego građana u Prištini...", žalosno kostatuje Živković.
Iako je groblje sređeno u odnosu na lane, to ne teši Srbe koji su za sobom u Prištini ostavili sve.
"Groblje je očišćeno i sređeno u odnosu na prošli put, ali šta da vam kažem... Sve vidite", dodao je Živković.
Srđan Pantić, koji svake godine dolazi na groblje u Prištini, ističe da je ljudi iz godinu u godinu sve manje, dok veliki broj i ne sme da dođe na Zadušnice zbog trenutne situacije.
"Ovo se iz godine u godinu dešava... Vi ste najbolji svedoci koliko nas je ostalo i koliko posećuju groblje u Prištini, vi i otac Staniša, nažalost. Situacija je takva da je teško da se dođe do Prištine. Malopre je jedna starica jedva pronašla i jedva mogla da dođe do groblja, uslovi su teški. Mi mlađi nekako se snalazimo, dolazimo, koji smo tu, ne biramo način ni vreme, ali za druge je problem, za ove starije", priča Pantić.
Na prištinskog groblju počivaju njegov otac, deda i stric.
"Sve što imam, to je ovde na groblju. I ovo je prilika da im se odužimo, jed da nije njih, ne bi bilo ni nas. Sve što imamo, imamo od njih", rekao je Pantić drhtavim glasom.
Da je kod ljudi prisutan strah, primećuje i Miodrag Simić iz Ugljara.
"Dolazimo svake Zadušnice, ali evo, sve je manje i manje, nema ljudi. Da li je to neki strah, a jeste i strah, ljudi više ne smeju da pređu te granice koje su nekada bile slobodne. I kada ih je bilo, i tada su se plašili, pogotovu sad pod Aljbinom Kurtijem, kada je iz dana u dan sve više hapšenja, tako da se ljudi plaše, jer će biti optuženi i za ono što su učinili i za ono što nisu. Vidite i sami da je prazno groblje, prazna je zadušnica, prazan je, što se kaže, život Srba na Kosovu. Teško je živeti ovde, ali izdržaćemo, branićemo se, borićemo se za to da budemo živi“, rekao je Simić.
Pomen na groblju služio je prištinski paroh otac Staniša Arsić koji je uputio apel narodu da posećuje grobove svojih predaka i ne zaboravljaju šta im je ostavljeno u nasledstvo.
"Još jedan apel, da činimo uvek to, da njih ne zaboravimo i da ono što su nam ostavili u nasledstvo, veru, crkve, manastire, naša groblja, koja su sveta groblja, jer u njima počivaju posmrtni ostaci i kosti naših predaka i onih koji su za nas možda u datom momentu čak i polagali život da bi mi danas mogli na neki način da živimo u nekom miru, kakav god da je. Tužno jeste ovde na prištinskom groblju zato što skoro da nema nikog, svedoci ste i sami, ali to je naša slika, ne mogu drugo šta da kažem, nego da još jednom uputim apel da se obilaze grobovi naših predaka i da se molimo za njih i za pokoj njihovih duša“, rekao je otac Staniša.
Istakao je da oko šest godina unazad nema organizovanog dolaska vernika na Zadušnice u Prištini.
"Ne samo što nema organizovanog dolaska iz centralne Srbije, nemamo ni dolazak vernika koji gravitiraju u gradu Prištini, iz okolnih sela, čiji su pokojnici ovde sahranjeni“, rekao je on.
Sveštenik je služio pomen i na spomeniku srpskim vojnicima stradalim u ratovima od 1912. do 1918. godine koji je je nedavno izmešten sa mesta na kome je stajao, a zatim i vraćen.
Kurir.rs/Kosovo onlajn