ŠMEKER, DORĆOLSKI MANGUP I VIRTOUZ SA LOPTOM! Ljubimac Grobara kog su poštovali i navijači Zvezde, a PREMINUO je na terenu!
Pre dve godine svi smo ostali u šoku, ali nažaost ne zbog pozitivnih i lepih stvari, već zato što nas je na današnji dan pre dve godine napustio legendarni Nebojša Uške Vučićević.
Iznenada u 59. godini života otišao je onako kako je najviše voleo, doživeo je moždani udar dok je igrao mali fudbal. Uške je tako otišao u legendu. Navijači Partizanapamtiće ga kao veštog driblera i neponovljivog šmekera, na čiji šarm niko nije ostajao ravnodušan. To će potvrditi čak i navijači najvećeg rivala, Crvene zvezde.
Kako je sam govorio, da nije bio lenj, ko zna gde bi mu bila granica. Ovako, zauvek će se pamtiti njegovi fudbalski vicevi i gegovi, kojima je plenio kad god bi istrčao na travnati "tepih". Bio je nezaustavljivo levo krilo.
Rođen je na Dorćolu.
Karijeru je počeo u OFK Beogradu 1981, jedno vreme je proveo i u Španiji, Francuskoj, Koreji, a završio je u SAD. Najdublji trag ostavio je u Humskoj 1, gde je igrao od 1984. do 1989. U dresu Partizana upisao je 140 mečeva i 26 golova.
- Rado se sećam svih večitih derbija, ali posebno mi je drag onaj iz 1985. godine. Zvezda je povela golom Milka Đrovskog, a ja sam izjednačio pogotkom u 90. minutu meča. Ostalo je 1:1 jer je sudija svirao kraj - rekao je Uške svojevremeno za Mozzartsport.
Po završetku igračke karijere bio je trener svog Dorćola, a onda i mnogih drugih klubova: Jedinstva iz Brčkog, Radničkog iz Kragujevca, Obilića, Hajduka iz Kule, Novog Pazara, Smedereva, dva puta i slovenačke Nafte.
- Moj životni i sportski moto su red, rad i disciplina. To mi je strategija od kad sam postao trener. Žao mi je što to nisam znao kao igrač i što nisam primenjivao. Da jesam, nastupao bih u mnogo većim klubovima, ovako sam igrao na talenat i fudbalski šmek - govorio je Uške.
Koliko je ostavio veliki trag i koliko je bio pre svega veliki čovek najbolje govore reči prisutnih na njegovoj komemoraciji. Ovako je govorio Milan Obućina, član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Partizan.
- Živi sećanje o harizmatičnom fudbalskom znalcu i buntovnoj urbanoj legendi. On je zaista to i bio, jer šta reći o snazi duha i ljubavi prema fudbalu dečaka koji sa 14 godina, krišom od oca, čamcem prelazi na suprotnu stranu Dunava da bi trenirao. Partizan i njegovi navijači imali su privilegiju i sreću da takvu fudbalsku ličnost sudbina dovede na stadion u Humskoj. Bez imalo preterivanja, slobodno je tvrditi da je u drugoj polovini 80-ih Uške bio jedan od atraktivnijih igrača na prostoru Jugoslavije - rekao je tada funkcioner crno-belih.
Goran Kadenić, predsednik veterana Partizana, podsetio je kakav je čovek bio Vučićević.
- Osamdesetih godina, kao tadašnji kapiten kluba Železničar, na jednoj kup utakmici je nastupio jedan klinac, koji me je u prvih 15 minuta postavio na mesto da nisam znao kako se zovem. To je bio Nebojša Vučićević. Vragolan, čuperak, Uške, Škeu, dorćolski mangup, ali pre svega dorćolski mangaš, čovek koji je imao tu osobinu prevaziđenu u prethodnim vekovima, da ima obraz. Taj obraz ga je u njegovoj karijeri i često koštao. Nažalost, nije doživeo onu slavu i ono mesto koje zaslužuje u svom stvarnom talentu - zaključio je Kadenić.
Kurir sport
BONUS VIDEO: