Na današnji dan 1967. godine rođen je kolumbijski fudbaler Andres Eskobar.
Čuvene fraze da je fudbal "više od igre" i "veći od života" u slučaju kolumbijskog reprezentativca Eskobara pokazale su se kao zlokobna istina.
Priča o Andresu Eskobaru definitivno je najtragičnija u istoriji Mundijala. Nesrećnog mladića ljubav prema fudbalu i svojoj reprezentaciji na kraju je koštala života!
Reprezentacija Kolumbije je 1994. godine na Mundijal u Ameriku otišla sa velikim ambicijama. Imali su Kolumbijci sjajan tim predvođen Karlosom Valderamom, Fredijem Rinkonom, Faustinom Aspriljom i sa pravom su smatrani "favoritom iz senke". Međutim, njihovi snovi su se brzo raspršili. Takmičenje su neočekivano završili već u grupnoj fazi, a krivica je svaljena na defanzivca Andresa Eskobara, koji je jedan pogrešan potez platio glavom.
Naime, nakon lošeg starta i kiksa protiv Rumunije (3:1), Kolumbiji je bio neophodan trijumf protiv ljutog neprijatelja - selekcije SAD. Međutim, u 35. minutu posle jednog centaršuta reprezentativca Amerike Eskobar je nespretno reagovao i skrenuo je loptu u svoju mrežu. Amerikanci su poveli, kasnije slavili sa 2:1 i Kolumbiji pobeda u poslednjem kolu protiv Švajcarske nije bila dovoljna za prolaz, pa su potpuno neočekivano morali da pakuju kofere za povratak kući.
Tada niko nije ni slutio da je tragičar Eskobar autogolom potpisao sebi smrtnu presudu!
Eskobar je priznao krivicu za neuspeh, ali nije ni slutio šta mu se sprema.
"Uveravam vas da se ništa čudno nije desilo u našoj grupi, jednostavno smo odigrali loše. Vidimo se uskoro jer život se ne završava ovde" napisao je Eskobar u kolumni za "El Tiempo" nekoliko dana nakon utakmice koja ga je na kraju koštala života.
Iako je prvobitno planirao da poseti rodbinu u Las Vegasu, Eskobar je ipak rešio da se vrati u domovinu. Nažalost, nije poslušao ni selektora Kolumbije Fransiska Maturana koji ga je savetovao da odloži povratak kući, dok se strasti ne smire.
Vratio se u rodni Medeljin i kobnog 2. jula izašao u noćni provod sa devojkom.
Eskobar je klub napustio oko tri časa ujutru. Lokalni kriminalci koji su bili ispred kluba prepoznali su fudbalera i počeli da mu dobacuju. Nažalost, Eskobar nije želeo da ćuti, ušao je u raspravu sa njima, ne sluteći koliko su opasni.
Salva uvreda ubrzo se pretvorila u salvu hitaca. Jedan napadač je izvadio pištolj i ispalio šest metaka u fudbalera. Navodno, ubica je posle svakog pucnja uzvikivao "Gol" u stilu južnoameričkih komentatora.
Eskobar je 45 minuta kasnije preminuo u bolnici u svojoj 27. godini. Dve i po decenije nakon tragičnog događaja jedan od najpoznatijih ubica čuvenog Pabla Eskobara, Džon Hairo Vaskez, poznat po nadimku "Popaj", otkrio je da ubistvo nije planirano i da je Andresova greška bila to što je odgovorio tim momcima.
Najpoznatiji narko diler na svetu Pablo Eskobar ubijen je godinu dana ranije i njegova smrt dovela je do opšteg haosa u Kolumbiji, jer se vodila krvava borba za prevlast nad teritorijama. Krimnalci koji su naleteli na Andresa su se prilično osilili, jer su "doprineli padu velikog Pabla Eskobara".
"Ti momci, jednostavno, nisu dozvoljavali da im bilo ko odgovara", otkrio je u jednom dokumentarcu Popaj.
Glavni osumnjičeni za ubistvo Eskobara bio je Humberto Kastro Munjoz koji je radio kao telohranitelj u veoma moćnom narko-kartelu. Munjoz je uhapšem istog dana, da bi samo dan kasnije priznao ubistvo. Zanimljivo je da je Munjoz radio kao vozač za dva moćna čoveka koji su položili ogromne pare u pobedu Kolumbije, ali nikada nisu dovedeni u vezu sa ubistvom fudbalera.
U to vreme šuškalo se da je poraz od SAD koštao mnoge kolumbijske narko-bosove, imajući u vidu da su uložili ogroman novac na pobedu reprezentacije na tom meču.
Godinu dana nakon ubistva Munjoz je proglašen krivim i osuđen na 43 godine robije. Zbog dobrog vladanja kazna mu je smanjena na 26 godina, a na kraju je pušten na slobodu posle samo 11 godina. Izašao je iz zatvora 2005. godine, a njegovi saučesnici nikada nisu pronađeni.
Andres Eskobar je i pored autogola bio omiljen u svojoj zemlji. Sahrani popularnog "fudbalskog džentlmena" prisustvovalo je više od 100.000 ljudi. U julu 2002. godine u Medeljinu je postavljena statua sa njegovim likom.
Kurir sport