Sinoć u 21 čas po našem vremenu počeli su predsednički izbori u Rusiji. Naime, prva biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka, a izbori će biti završeni u nedelju u 19 časova u Kalinjingradu.
Tim povodom, Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope dao svoju analizu izbora u Rusiji sa naslovom "Izbori u Rusiji i potpuni krah demokratije".
Glasanje bez iznenađenja i bez fer borbe
Izbori se ove godine održavaju u najmanje 64 države sveta. Neke, poput američkih, s neverovatnim interesovanjem prati cela planeta, na drugima, kao što su indijski, pravo glasa imaće skoro milijardu ljudi, što ih čini najvećim demokratskim glasanjem u istoriji. Međutim, ima i izbora, poput onih u najvećoj zemlji sveta, koji se dočekuju bez trunke neizvesnosti – gotovo je sigurno da će ruski predsednik Vladimir Putin nastaviti svoju skoro četvrt veka dugu vladavinu Ruskom Federacijom.
Na birališta će od 15. do 17. marta izaći više od 110 miliona ruskih državljana. Uprkos tako velikom broju glasača, koji bi, statistički, morao da donese veliku neizvesnost, neizvesnosti nema. Očekuje se da šef Kremlja bez problema dobije još jedan šestogodišnji mandat na čelu države, a jedino ostaje pitanje da li će to uraditi sa 70 ili 80 odsto osvojenih glasova.
Zaostavština komunističkog establišmenta
Razloga za takvu situaciju je mnogo. Jedan od glavnih je taj što Rusija nikad nije završila transformaciju od jednopartijske sovjetske republike u demokratiju. Prvi predsednik Boris Jeljcin na vlast je došao tokom unutarstranačkih borbi u Komunističkoj partiji, a moć i popularnost stečenu u vreme raspada SSSR iskoristio je da obezbedi pobedu na prvim višestranačkim izborima 1991. Iako su oni formalno bili demokratski, na njima nije bilo stvarnih opcija, ali ni stvarne promene vlasti.
– Kolaps komunističkog establišmenta ne znači da je imperijalna, autokratska ruska tradicija okončana. To samo znači da će, sledećeg puta, da se pojavi u drugoj formi, sa drugačijim sloganima i drugačijim liderima – naveo je još 1992. Dimitrij Sajms, rusko-američki politički analitičar.
I pojavila se. Nijedno glasanje u Rusiji nije dovelo do bilo kakve promene vlasti. Uostalom, za ove 33 godine šef Kremlja zamenjen je samo dva puta. Prvi put kad je Jeljcin odlučio da se povuče, a dekretom predsednička ovlašćenja 31. decembra 1999. predao Vladimiru Putinu, dugogodišnjem saradniku i premijeru. Drugi put kada je ustavno ograničenje od dva uzastopna četvorogodišnja mandata nateralo Putina da na četiri godine, od 2008. do 2012, prepusti dugogodišnjem saradniku Dmitriju Medvedevu da mu greje fotelju. Iako je za to vreme nastavio da vodi zemlju, ali s titulom predsednika vlade, nakon pauze od predsedničke funkcije ustavno ograničenje je ukinuo, a mandati su produženi na šest godina. Uz mogućnost da ostane na vlasti do 2036.
Zabrana za pravu opoziciju
Drugi razlog što su ruski predsednički izbori među najizvesnijim na planeti je taj što na njima pravoj opoziciji gotovo nikad nije ni dozvoljeno da učestvuje. Ko god da ozbiljno kritikuje Vladimira Putina i njegovu vladavinu naići će na prepreku – Centralnu izbornu komisiju. Nije važno da li je kandidat popularan ili ne, ako se proceni da predstavlja pretnju, koliko god sitna ona bila, za pohod šefa Kremlja ka veličanstvenoj i ubedljivoj pobedi, komisija će naći neki birokratski razlog da kandidaturu saseče u korenu. Za skoro dve i po decenije spisak onih kojima je kandidatura odbijena veći je nego spisak onih kojima je odobrena. I tu ima najrazličitijih ljudi, od Garija Kasparova i Vladimira Bukovskog do Edvarda Limonova i Alekseja Navaljanog.
Sudbina poslednjeg predstavlja pravo upozorenje svakom ko se drzne da kritikuje Putina, njegov režim i njegove oligarhe. Nakon što je 2011. izneo dokaze o korupciji na vlasti, protiv Navaljnog su pokrenuti politički motivisani procesi. Onda mu je 2018. zabranjeno da se kandiduje za predsednika, u avgustu 2020. otrovan je novičokom, a nakon što je nekako uspeo da preživi bojni otrov osuđen je na robiju i poslat u kaznenu koloniju „Polarni vuk“, gde je 16. februara 2024. preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima.
Odbijenih kandidatura bilo je i ove godine. Primera radi, nezavisnoj novinarki Ekaterini Duncovoj nije bilo dozvoljeno ni da prikuplja potpise, dok je antiratnom kandidatu Borisu Nadeždinu rečeno da prikupljeni potpisi nisu validni. Sve to su pratila hapšenja, pa i prebijanja aktivista. Stručnjaci kažu da je praksa u Rusiji u 21. veku bila da se bar jedan opozicioni kandidat, mada bez šansi da iznenadi, ostavljao na listićima. Međutim, ovog puta to nije slučaj. Razlog je, navode istraživači Džejmstaun fondacije u svojoj analizi, što vlast ne želi da antiratni kandidat otvoreno kritikuje invaziju na Ukrajinu u televizijskim debatama i pred milionskim auditorijumom ispred koga je zabranjeno i izgovoriti reč rat.
Minimalan broj kandidata
Broj predsedničkih kandidata kojima je odobren ulazak u izbornu trku tokom Putinove ere razlikovao se od godine do godine. Najviše ih je bilo 2000. godine i to 12, a najmanje 2008. (kada je Medvedev bio zamena za Vladimira Vladimiroviča) i sada – svega četvoro.
Prvi na izbornom listiću je Vladislav Davankov (40), kandidat stranke Novi ljudi, drugi je Vladimir Putin (72), predsednik Rusije i formalno nezavisni kandidat, treći Leonid Slucki (56) iz Liberalno-demokratske partije, a četvrti Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije.
Nijedan od Putinovih oponenata ne smatra se pravom opozicijom – i komunisti i ultranacionalistički LDP suštinski podržavaju i njegovo vođstvo i poteze. Dok se jedan deo glasača uzda u Davankova kao najliberalnijeg kandidata i njegove slogane „Da promenama“ i „Vreme je za nove ljude“, drugi insistiraju na tome da on naglašava da je za mirovne pregovore sa Ukrajinom, „ali pod našim uslovima“, što se suštinski ne razlikuje od zvaničnih poruka od početka „specijalne vojne operacije“.
De fakto diktatura i sistematska prevara
Mnogi smatraju da imena kandidata nisu ni važna ako se pobednik unapred zna i ako je demokratski proces doživeo potpuni krah.
– Ponovna pobeda Vladimira Putina čini se neizbežnom. Cilj Kremlja, međutim, nije samo pobeda, već ubedljiv rezultat i kada je reč o izlaznosti i o procentu glasova. Rezolucija Parlamentarne skupštine saveta Evrope usvojena 13. oktobra 2023. naglašava da je „neograničena moć predsednika, koja je rezultat ekstremno dugog boravka na funkciji u kombinaciji sa odsustvom bilo kakve kontrole, pretvorila Rusku Federaciju u de fakto diktaturu“ – navodi se u martovskom izveštaju Istraživačke službe Evropskog parlamenta.
Izborni proces u Rusiji već dugo je problematičan – različite organizacije iznosile su dokaze o sistematskoj prevari, o dodavanju listića na samim biračkim mestima, takozvanom ringišpilu, kada jedan birač glasa na više mesta, teranju zaposlenih u državnoj administraciji da glasaju kako im se kaže, ali i da obezbede još najmanje po 10 glasača…
Ove godine posebno je problematično to što će izbori biti održani i u okupiranim delovima Ukrajine. U jesen 2022. godine održan je referendum o priključenju Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona Ruskoj Federaciji. To glasanje je bilo nelegalno jer zakoni Ukrajine ne predviđaju održavanje lokalnih referenduma. A uz to, prema pisanju Dojče Velea, postoje sumnje i u sam ishod glasanja jer nije bilo nezavisnih posmatrača celog procesa.
Da je sve povezano sa predsedničkim izborima u Rusiji predstava za javnost možda najbolje ilustruje to što je ovo već treći izborni ciklus u kome Vladimir Putin ne objavljuje kandidaturu dok ga neko ne pozove da to uradi za dobrobit Rusije. Dmitrij Medvedev uputio mu je taj poziv 2012, a onda je 2017. odluku objavio na poziv radnika u fabrici GAZ u Nižnjem Novgorodu. Ove godine to je bio pukovnik Artjom Žoga na ceremoniji dodele medalja herojima Rusije.
– Gospodine predsedniče, uradili ste mnogo za Donbas. Zahvaljujući vašim akcijama i odlukama stekli smo slobodu i pravo da biramo. Želimo da budemo deo izbora i da vi budete predsednik. Potrebni ste nam, potrebni ste Rusiji – rekao je on.
– Imao sam različite misli o ovome u različito vreme. Međutim, u pravu ste. Kandidovaću se za predsednika – odgovorio je on.
I na kraju, jedina neizvesnost vlada oko toga da li će Putin osvojiti više ili manje od 80 odsto glasova, glasi analiza izbora u Rusiji od strane ovog Instituta.
Kurir.rs/ipese.rs
Bonus video: