U Ezopovoj basni hvalio se neki čovek kako je na Rodosu jako daleko skočio, i pritom se pozivao na odsutne svedoke. Na to mu je neko odgovorio: „Sad se pokaži! Ovde ti je Rodos, ovde skači!“
E, pa, poštovani borci za demokratiju, i vama je Rodos ovde, sad ili nikad!
Kolumnista Danasa Pavle Simjanović, poznat široj javnosti po tome što je prošle godine nekako u isto ovo vreme pisao da su zaposleni u RTS bili legitimna meta NATO 1999. godine i da su bili zasluženo gađani (i pogođeni!)… sada se upustio u slavljenje nacizma.
Hitlerova NSDAP, kaže, u njemu izaziva strahopoštovanje (!), a Gebels je bio principijelan čovek tragične sudbine – morao je da usmrti svoju decu da ne bi živela u svetu bez nacizma! (Sve ovo u kontekstu poređenja sa mrskim mu SNS prema kojem oseća samo gađenje). Ali, nije Simjanović tema ovog teksta, ni njegova fascinacija poremećenim Hitlerovim propaganadistom koji je uoči ulaska Rusa u Berlin otrovao svojih pet ćerki i sina starosti između pet i trinaest godina. Neka ih, i jedan i drugi…
Nešto drugo bode oči. Kad je u decembru prošle godine Olivera Zekić na tviteru, glupo se šaleći, objavila fotomontažu na kojoj je sebe predstavila u nacističkoj uniformi, celokupna naša „demokratska javnost“ digla se na zadnje noge. Optužena je za „isticanje nacističkih simbola“, „propagiranje nacizma“, i sve ostalo što uz to ide.
Žestokim saopštenjem oglasila se tada Koalicija slobodnih medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Slavko Ćuruvija Fondacija… ocenjujući da je Zekićkin tvit „apsolutan bestidan i degutantan“. A televizija N1 emitovala je prilog pod naslovom „Promocija nacizma: Ko je nadležan u slučaju Olivere Zekić“. Bilo je i uvek budnih pojedinaca, i nevladinih organizacija, tušta i tma…
Mi ih sve pitamo: a zašto sada ćutite? I kažemo im: Ovde vam je nacizam, ovde reagujete!
Naravno, znamo da odgovora na pitanje neće biti, i da niko od njih neće reagovati. Znamo i zašto: Danas, čiji je kolumnista napred pomenuti Simjanović, „njihov“ je. (Simjanović, uzgred pominjemo, saradnik je i novog nedeljnika Radar)… A u njihovoj Srbiji ne postoji borba za ideje, nadmetanje političkih programa, principijelna kritika… već samo rovovi.
Ne može se biti ovakav ili onakav, već samo „sa nama ili protiv nas“. Kakav nacizam, kakvi bakrači!?
Zekićku je trebalo napasti jer je na čelu „njihovog REM-a“, a „Danas je naš“. Imaju Srbi prostačku, ali vrlo plastičnu izreku koja opisuje ovakvu političku filozofiju: Vlastito go*no ne smrdi!
Zato ni Danasu, ni ostalim medijima iz Šolakove ergele, kao ni političarima čija su glasila ti portali i televizije, Simjanovićevi sumanuti stavovi ne smetaju. Ne osećaju njegov smrad! Zato u njima nema primedbi ODIHR na televizije N1 i Nova, niti osude nasilja kad ga počini neko iz „Srbije protiv nasilja“… I tako možemo da ređamo primere neprincipijelnosti i licemerja do sutra. Uzalud!
Povodom prošlogodišnjeg morbidnog teksta o bombardovanju RTS Danas je od Simjanovića tražio da napiše objašnjenje, i ovaj je to učinio, ne odstupivši od svog stava ni za jotu. Verujemo da će se i sada ponoviti ta praksa…
Iako je jednostavnije obrisati cipele o otirač. Jer, sa prljavim cipelama se iz rova ne može izaći.
Bonus video: