AVRAM NIKA, IZ SRBIJE, ZATVORENIK BR. 46984! Skoro 30 godina čeka izvršenje SMRTNE KAZNE u Americi, ne zna ni za MOBILNI telefon!
Avram Nika, već 29 godina, u samici najozloglašenijeg zatvora u Nevadi, sa još 81 osuđenikom čeka da se nad njime izvrši najteža kazna - ubrizgavanje smrtonosne doze otrova injekcijom!
Srpski državljanin, Avram Nika je poreklom iz Vladimirovaca kod Pančeva. Osuđen je 10. jula 1995. na smrt zbog ubistva Edvarda Smita na državnom putu br. 80 u Nevadi. Tako je postao prvi i za sada jedini državljanin Srbije koji je u Americi osuđen na smrtnu kaznu.
Nika je zatvorenik pod brojem 46984 se nalazi u najozloglašenijem zatvoru u Nevadi, gde čeka da se nad njime izvrši najstroža kazna – ubrizgavanje smrtonosne doze otrova injekcijom!
Pre 5 godina, konzul Dejan Radulović posetio je Avrama u zatvoru.
“Naš susret je bio dirljiv. On ne zna ništa o mobilnim telefonima i mnogim stvarima koje su naša svakodnevica. Naš razgovor se uglavnom sveo na to koliko se svet promenio za vreme koje je on proveo u zatvoru. Nadam se da će uskoro i sam moći da se uveri”, kaže konzul Radulović.
Presuda pala zbog Bečke konvencije
- Posle skoro 25 godina i više puta potvrđene kazne i odbijenih navoda odbrane, Federalni sud, tačnije sudija Džejms Mahan, je 19. juna 2019. oborio presudu i naložio izricanje nove. Sudija je naveo da je prekršeno načelo “habeas corpus”, tačnije da Nika nije obavešten o njegovim pravima kada je uhapšen. Takođe, Nikini advokati po službenoj dužnosti ga nisu obavestili da može da kontaktira tadašnji konzulat SFRJ radi pravne pomoći, dobijanja prevodioca, što se kosi sa Bečkom konvencijom. Predstoji razmatranje presude pred Apelacionim sudom, što ne znači da presuda neće biti ponovljena, ali posle toliko godina pravne borbe to predstavlja uspeh, ističe Radulović, te dodaje kako najveće zasluge za to idu pravnom timu koji već godinama radi na ovom slučaju, a sastavljen je od Javnog branioca, advokata i pravne službe Generalnog Konzulata u Čikagu, koji je svo vreme pružao podršku i učestvovao u slučaju.
- U toj borbi su nam pomogli Ministarstvo spoljnih poslova i drugi državni organi. Ukazivali smo na manjkavosti sudskog procesa u kome je Avram Nika osuđen, a jedan od njih je bio i to što kao diplomatsko predstavništvo nismo bili obavešteni o slučaju, samim tim nismo mogli našem državljaninu da pružimo adekvatnu pomoć. Ja sam zaista srećan zbog toga, kao i Javna braniteljka, Amerikanka koja je bila veoma posvećena ovom slučaju. Nadamo se i verujemo u srećan ishod i očekujemo dobre vesti iz Nevade, rekao je za Serbian Times odlazeći konzul Dejan Radulović.
Imali ste prilike da obiđete Avrama Niku. U kakvom je psihofizičkom stanju?
-Kada sam se pakovao za odlazak psihički sam se pripremao, razmišljajući o tome šta da kažem čoveku koji je toliko dugo u zatvoru i možda je već izgubio svaku nadu. Ali, na moje iznenađenje, zatekao sam ga u dobrom stanju, s obzirom na okolnosti. On je prosto prihvatio to što mu se dešava, prilagodio se tom životu kakav jeste. Taj susret je bio dirljiv na razne načine, kako zbog porodice, okolnosti koje su se promenile za ovih 25 godina. On ne zna ništa o mobilnim telefonima, tehničkim pomagalima, mnogim stvarima koje su naša svakodnevica. Naš razgovor se uglavnom sveo na to koliko se svet promenio za vreme koje je on proveo u zatvoru. Nadam se da će pravna borba dati rezultate i da će on biti u situaciji da se jednog dana i sam upozna sa civilizacijskim promenama.
Porodica Avrama Nike je siromašna, nije u stanju ni da mu obezbedi advokata, niti da ga obiđe…
-Baš tako, ali moram da istaknem da sva ova pomoć koju mu pružamo ne ide na teret poreskih obveznika Srbije. Od početka na slučaju pro bono radi advokatska kancelarija „Freshfileds Bruckhaus Deringer US LLP“ iz Vašingtona. Slučaj Avrama Nike je za mene bio poseban i sa velikim žarom sam komunicirao sa advokatima i pravobraniocem ne bi li našli načine da mu pomognemo. Takvih slučajeva na sreću više nisam imao i nadam se da neću, zaključuje konzul Dejan Radulović.
A sve je počelo tog 26. avgusta 1994. kada je Avram Nika, rodom iz Vladimirovca kod Pančeva, krenuo na avion u Čikago kako bi posle nekoliko godina provedenih na radu u Kaliforniji, gde se u međuvremenu oženio i dobio sina, vratio u selo i obišao roditelje i braću.
Prema presudi suda, u sumrak, na državnom putu ka aerodromu, Avramu se pokvario automobil. Niko nije želeo da stane da mu pomogne i šlepa ga. Posle izvesnog vremena, Avramu se obradovao kada je video automobil koji se zaustavlja i vozača koji izlazi. Nije očekivao da će nada da će stići na avion za Beograd na vreme uskoro biti ugašena. Edvard Smit je stao samo da opljačka Avrama, ne da mu pomogne.
– Moj brat je skočio na njega, uhvatio ga za pištolj i pali su na put da se rvaju. Osetio je ispod njega valjda čekić, ili ključ neki, nekoliko puta ga je udario dok nije popustio. U tom rvanju opalio je i pištolj. Valjda pravo u čelo – tvrdio je svojevremeno njegov rođeni brat Sveta Nikakoji i danas živi u Vladimircima.
Kada je Avram video šta je uradio, uzeo je napadačeva kola i krenuo put Čikaga, gde je na aerodromu i uhapšen. Presuda je donešena vrlo brzo, posle svega par meseci.
Burne reakcije u Nevadi
Obaranje presude Avramu Niki izazvalo je burne reakcije u Nevadi .
Tužilaštvo je poručilo da je iznenađeno i nije htelo da komentariše odluku. Ali je zato Trejsi Smit, udovica ubijenog Edvarda Smita, poručila za lokalne medije da će prisustvovati ročištu gde treba da se odluči o daljoj sudbini ubice njenog muža:
-Ovaj grad me zna, Reno će me zapamtiti zato što moram da budem tamo kada se bude donosila presuda. Moram da predstavljam narednika Edvarda Smita”. Sudija je odlučio da ne bude smrtne kazne koju moja ćerka i ja čekamo. Iako je prošlo 25 godina, to ne znači smo išta zaboravile. Zbog čega je sudija više brinuo o tome šta se njemu (Niki) desilo u Srbiji, a ne o čoveku koji je bio vojnik SAD, izjavila je Trejsi Smit.
(Kurir.rs / Telegraf.rs / Serbiantimes)
Bonus video: