BEOGRAD - Univerzitet u Beogradu i Evropska organizacija za nuklearno istraživanje CERN zaključili su Memorandum o razumevanju (Memorandum of Understanding) koji se odnosi na Studiju izvodljivosti (Feasibilty study) sledećeg najvećeg naučno tehnološkog projekta u CERN-u - Budući cirkularni sudarač (Future Circular Collider - FCC).
Ispred Univerziteta, sporazum je u prostorijama CERN-a u Ženevi u ponedeljak, 18. marta, potpisao rektor UB prof. dr Vladan Đokić, a u ime CERN-a dr Majkl Benedikt, vođa studije budućeg cirkularnog sudarača. Memorandum o razumevanju ima za cilj da otvori mogućnost za sve članice Univerziteta u Beogradu, a onda i za ostale naučne institucije u Srbiji, za uključivanje u ovaj do sada najveći međunarodni naučno-tehnološki projekat. Isti ugovor zaključio je više velikih naučnih instituta i univerziteta u svetu, posebno iz država članica CERN-a.
Studija i izgradnja delova grandioznog akceleratorskog kompleksa FCC (obima od 90 do 100 km) uveliko je započeta i ne očekuje se da će biti završen i pušten u eksploataciju pre 2042. godine. Gradiće se u dve faze: prva koja će omogućiti ubrzavanje i sudare snopova elektorna i pozitrona na do sada najvišim energijama, i druga faza koja će omogućiti ubrzavanje i sudare dva snopa protona na takođe rekordnim energijama. Primarni cilj gradnje ovog kompleksa su dalja složena eksperimentalna i teorijska istraživanja u oblasti fizike visokih energija, prvenstveno u fizici čestica. ”Nadamo se da će biti prilike ne samo za istraživače i inžnjere, već i za uspešne srpske kompanije da se priključe ovom ambicioznom projektu, a čija je eksploatacija projektovana za stručnjake koji su danas u srednjim školama ili na univerzitetima” istakao je rektor Đokić.
Sa srpske strane, potpisivanju Memoranduma prisustvovali su i izvanredni i opunomoćeni ambasador, stalni predstavnik Republike Srbije pri Kancelariji Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Milan Milanović, ataše - stalna misija Srbije pri Kancelariji UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Miroslav Zotović, delegat Saveta CERN-a, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Petar Adžić, predstavnik za obrazovanje i rad na terenu prof. dr Predrag Milenović i član CERN-a sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vukašin Milošević.
Evropska organizacija za nuklearno istraživanje, poznatija po svom akronimu CERN, najveći je centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan 1954. Nalazi se u okolini Ženeve, sa obe strane švajcarsko-francuske granice. U članstvu CERN-a su 23 države, a sa 38 država CERN ima ugovore o saradnji. CERN je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija. Srbija je postala 23. punopravna zemlja članica CERN-a 24. marta 2019. godine. Sa Univerziteta u Beogradu učestvuju Institut za nuklearne nauke “Vinča” , Institut za fiziku i Fizički fakultet , a sa Univerziteta u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet . Određeni timovi, od ukupno 34 naših istraživača i specijalista, su aktivno uključeni u eksperimente ATLAS i CMS na akceleratoru LHC, kao i u eksperimente ACE i NA61 . Timovi srpskih istraživača su takođe aktivni i u okviru eksperimenata u oblasti nuklearne fizike na instalacijama ISOLDE , kao i u okviru projekta GRID computing , ravnopravno sa kolegama iz najvećih naučnih centara i univerziteta u svetu.