Liste čekanja za mnogobrojne preglede su sve duže. Iz tog razloga, građani koji imaju mogućnost primorani su da idu na preglede i po analize kod privatnika.
Svedoci smo da kao i ostale usluge, cene u privatnom sektoru "skaču" konstantno, kao i da je za svaki odlazak kod lekara potrebno izdvojiti sve više novca.
Ista, ako ne i teža situacija je kod onih pacijenata koji su na listama čekanja za operacije.
Na kakve operacije se najduže čeka? Kolike su liste čekanja? Koji pregledi su najmanje dostupni pacijentima? Na ova i mnoga druga pitanja odgovarali su gosti današnje emisije "Ni 5 ni 6"Prof. dr Snežana Bašić, kardiolog, spec. interne medicine., Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, dr Gradimir Dragutinović, radiolog i dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula.
Najpre je voditeljka Jovana Grgurević konstatovala da je lista čekanja u Srbiji najveći i potpuni tihi ubica.
Na njeno pitanje da li gužva na listi čekanja utiče na to da Srbija nažalost stoji na prvom ili drugom mestu stope smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja Bašić je odgovorila:
- Naravno da utiče. Utiče i broj stručnog osoblja, ali liste čekanja su potpuno neprirodno napravljene bez rezona ikakvog da se tu radi o pomoći pacijentu. To su praktično instrumenti za korupciju. Kako bi neko ko je zgravstveno ugrožen pomoću mita došao na neko od prvih mesta na toim listama. Ovo što je ministarka rekla ja sam to razumela da je potrebno da na liste čekanja dođu ljudi sa hitnim operativnim stanjima, a oni koji nisu u takvom stanju da ne budu uopšte na listama čekanja. Ko su oni? Kako to možemo uopšte proceniti. Možete za kuk, ali ne možete za srce.
Ristić je konstatovao da je za skraćenje liste čekanja neophodno povećati broj operacija:
- Kardiovaskuilarna oboljenja spadaju u hronična oboljenja. Mi smo iz kliničkog centra Srbije išli i operisali petkom, subotom i nedeljom. Operisali smo besplatno pacijente iz Niša. Bio sam iznenađen kada sam pre par meseci pročitao da oni operišu subotom i nedeljom potpuno besplatno. Doktor Milić je bio optužen što on operiše pacijente u neradno vreme, a činjenica je da se te liste ne mogu smanjiti ako se ne poveća broj operacija. Išli smo i u Užice. U Užicu je nažalost stala kardiohirurgija, a urađeno je 250 operacija bez smrtnog slučaja.
Dragutinović tvrdi da lekari časno rade svoj posao i stao u njihovu zaštitu zbog konstatacije da tendenciozno prave duge liste čekanja kako bi ljudi bili prinuđeni da idu kod privatnika.
- Što se tiče liste čekanja mogu da pričam pre svega o radiologiji i neuroradiologiji. Te liste su bitno smanjene. U našem kliničkom centru je praktično vrlo pristojno zahvaljuući pre svega onome kako smo se mi organizovali. Prioritet ono imaju oni koji leže u bolnici. U Srbiju imamo oko 100 magnetnih rezonanci. Na zapadu je prosek da na 500.000 ljudi ide jedna magnetna rezonanca, a na 250.000 ide jedan skener. Dakle mi imamo dovoljan broj aparata. Pojavila su se neka zagušenja koja nisu ni meni jasna. Ali reći to da kao neko opstruira rad da bi se ljudi lečili privatno. Prosto je nemoralno to reći jer znam ljude koji to vrlo kvalitetno rade.
Stojanović se osvrnuo na rad doktora Milića i rekao da podaci koje je on izneo o broju operacija nisu tačnu:
- Jako dobro znam kako taj Niš funkcioniše. Uz dužno poštovanje Prof. dr Milića, on je lepo pokušao da uradi nešto što nije uradio do kraja. Ja sam dobio jedan papir gde sam video šta je rađeno. Profesor Milić je radio kako je hteo da podigne sebi cenu. Ono što je prikazano da je radio klinički centar Niš nije istinito. Oni su uradili nekoliko operacija, ali ne onoliko koliko je trebalo.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: