"Ko prvi izjavi saučešće, on je ubica", glasi nepisano pravilo u mafiji.
A prvi koji je pozvao Svetlanu Ražnatović bio je Zoran Uskoković Skole, vođa miljakovačkog kriminalnog klana. Već tada je postavo "prvoosumnjičeni", ali dva meseca kasnije sebi je zapečatio sudbinu. Tada je dao intervju novinama i "otklonio" sve sumnje osvetnika.
Posle atentata u "Interkontinentalu" 15. januara 2000. godine kada su likvidirani Željko Ražnatović Arkan, komandant Srpske dobrovoljačke garde i kralj srpskog podzemlja, kao i Milenko Mandić i Dragan Garić, u kriminalnom miljeu nastala je prava pometnja. Arkanovi saradnici bili su gnevni i željni krvi, gladni osvete. Ubrzo je počela serija likvidacija na beogradskim ulicama.
Ali, u prvim danima posle likvidacije Arkana, nije bilo sve tako bistro u beogradskom podzemlju.
Pominjala su se mnoga imena, a onda se jedan čovek izdvojio. Bio je to Zoran Uskoković Skole. Da bi se nekako spasio, jer je osetio da mu se nešto sprema, Skole, koga su svi opisivali kao izuzetno strpljivog, lukavog i osvetoljubivog, načinio je fatalnu grešku - progovorio je!
Skole je u tom intervjuu demantovao da je imao bilo kave veze sa Arkanovim ubistvom i da je zbog takvih insinuacija imao problema u privatnom i poslovnom životu.
Skole je spas pokušao da nađe u javnosti, ali je lukavi mafijaš napravio je početničku grešku i rekao nešto što ga je koštalo glave, jer i ako su se Arkanovi osvetnici do tada dvoumili, Uskokovićeva sudbina je posle te izjave zapečaćena.
Skole je u tom intervjuu demantovao da je imao bilo kave veze sa Arkanovim ubistvom i da je zbog takvih insinuacija imao problema u privatnom i poslovnom životu. On je tada naglasio i da je prvi izjavio saučešće Arkanovoj udovici - Svetlani Ceci Ražnatović. Ali, zaboravio je nepisano pravilo srpskog podzemlja: najveću čitulju i prvi izjavljuje saučešće onaj koji je ubio ili naredio ubistvo žrtve.
"Čitav Beograd zna da smo Arkan i ja imali zajedničke poslove u vezi sa fudbalom, da smo ulagali u dobre igrače, ali da smo sarađivali i u drugim poslovima. Bili smo dobri prijatelji. Nikada nismo razmenili ružnu reč, niti dolazili u situaciju da se zbog nečega posvađamo. Kad je Arkan ubijen, zvao sam i Cecu i Mandićevu porodicu da izjavim saučešće. Dao sam umrlice prijateljima. Niko od uhapšenih za ubistvo u istrazi me nije pomenuo", rekao je tada Skole u intervjuu koji je dao oko mesec i po dana posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, po povratku u Srbiju iz inostranstva, gde je bio u vreme atentata u "Interkontinentalu".
Uskoković je istakao da sumnja da mu neko podmeće zločin, "najverovatnije policija, jer novinari to sigurno ne rade na svoju ruku".
"Nisam imao nikakav motiv za tako nešto, nikakvih dokaza za takvu tvrdnju nema, isključivo se bavim gradnjom objekata u Švedskoj i Španiji. Kao organizator ubistva u "Interkontinentalu" pomenut sam bez ikakvog razloga jer poznajem neke od mladića koji su umešani u zločin. Pošto nisam ni fudbaler ni estradna ličnost da bih se ubuduće pojavljivao u medijima, ovako sam samo hteo da pokažem da sam održao reč i došao kući, jer ne postoji razlog da to ne uradim - rekao je Uskoković u tom intervjuu.
On je dodao i da je u vreme ubistva Arkana bio u inostranstvu i da je došao u Srbiju samo na nekoliko meseci, a takođe je tvrdio i da je imao neprijatnosti sa poslovnim partnerima zbog pisanja medija u Srbiji koji su strani novinari odmah preneli. On je tada rekao i da medije u Srbiji nije tužio jer je uspeo "da izgleda nesporazum".
Ipak, Skole ovim intervjuom pre sebi naneo štetu nego što je otklonio sumnje. Znalo se da je on u odličnim odnosima sa pojedinim učesnicima atentata, koje je policija, ali i ljudi iz podzemlja, u međuvremenu identifikovali, a to su bili Dobrosav Gavrić, Milan Đurić Miki i Dragan Nikolić Gagi.
Skoleta su prvo pokkušali da smaknu bombom koja je podmetnuta u ulaz zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Vidikovački venac broj 10, 25. aprila 2000. godine. Njega je neko pozvao telefonom, bomba je trebalo da bude aktivirana dok je Skole bio u ulazu, ali napad nije bio dobro sinhronizovan i Skole je ostao nepovređen. On je tada izjavio: "Znam ko stoji iza ovoga". .
To saznanje Skoletu nije mnogo pomoglo. Nekoliko dana kasnije, bio je mrtav. U poteri i pucnjavi 27. aprila 2000. godine, Skoleta je sreća definitivno napustila. Glave su mu došli pripadnici Zemunskog klana koji su ga izrešetali, zajedno sa njegovim telograniteljem, poliajcem Milošem Stevanovićem.
(Kurir.rs)
Bonus video: