Poznata glumica Jelica Kovačević je zapravo prava "Žena sa Dedinja", rođena Beograđanka, otmena, ali skromna i jedna od najlepših glumica, kako pozorišnih, tako i filmskih.
Učila je od najboljeg profesora na svetu, kako sama kaže, prof. dr Vladimira Jeftovića, jer "sa njim se živi, kako u životu tako i pred kamerama i na sceni". Od svoje 17-te je u dramskom pozivu.
Posle 20 godina karijere, ugostila je ekipu Kurira u porodičnoj vili na Dedinju, u kojoj je i odrasla.
Kako praviš balans u ovom brzom vremenu ?
- Ljubav za mene počinje u domu, a dom je tamo gde i srce. Obožavam životinje. Da je legitimno dovela bi konja, kravu i kozicu u naš dom. Tu ljubav između čoveka i životinje smatram jednom od bezuslovnih. Moja Lola, Ana, Mile i mačak Beki i Sima su moji spasioci - iako ceo kraj bruji da su jedni od većih smarača u kraju.
Koji predmet ti je najdraži u domu?
- Možda pristrasno zvuči, ali vezana sam za predmete ljudi koji su bili deo mog porodičnog života, i za svaki od njih je vezan odnos i poneka anegdota koju ću vam pričati otom potom. Portret moje majke, koju je naslikao njen profesor Cvetko Lainović, grafike Moma Kapora, koji se družio sa mojim pokojnim ocem, autoportret tušem Milene Barili... Baš ona jee vezana za moji prvu i poslednju psihotarapeutkinju kada sam bila nestašna na studijama kao i poluloncerni klavir, poklon pokojnog oca i fotelja kupljena pre 40 godina od prvih zarada moje majke i oca ....na kojoj smo pravili fotke.
Da li si vezena za Dedinje, kako provodiš vreme u kraju, kakav je tvoj dan?
- Jesam, zbog ljudi, mirisa, čistog vazduha, ptica koje sam jutros čula oko 5 sati, mog Branka, ženica na trafici sa kojima često ostanem po pola sata, Micka koji prodaje voće i povrće na automobilu - obožavam ga .
Vreme provodim često u pidžami, odem do prodavnice, isto tako nastavim i do Branka u lolaklni kafe, ako mi se hoće. Najveći hajlight mog odmora je ta pidžama po kraju i taj đir koji pravim baš tako. Obožavam ranom zorom pijacu i kuvanje, za što više ljudi, moju tamjaniku iz Trstenika, baš tog pijačnog dana. Luda sam i za jutrima i noćima na mom balkonu na kome i dalje mogu čuti poj ptica dok pijem jutarnju kafu, ili čitam ...
(Kurir,rs)