Ruska strateška avijacija i bombarderi dugoog doleta izveli su u petak rano ujutro masovni raketni napad na Ukrajinu.
Za razliku od napada u četvrtak 21. marta, novi napad bio je žešći od svih prethodnih koji traju od 9. oktobra 2022. godine kada je pokrenuta bila operacija odmazde za napad na Krimski most.
U Ukrajini i dalje vlada šok i zaprepaštenje masovnim raketnim napadom.
Strateški raketonosci TU-95MS ukupno njih 17 poletelo je iz baze Engeljs-2 u Saratovskoj oblasti i baze Olenja na severu u Murmanskoj oblasti. Zona okupljanja je bila na prosotoru severnog dela Kaspijskog jezera, a zona lansiranja krstarećih raketa kao i u četvrtak 21. marta linija Volgodonsk-Engels odakle su i krenule na svoj let krstareće rakete tipa H-101 i H-555.
Zapravo radilo se o modifikovanim krstarećim raketama koje imaju dispenzer IC mamaca koje ispaljuju tokom leta rakete na mestima gde se uočava PVO.
Ono što je zanimljivo jeste da je ruska strateška avijacija pokrenula novi način upotrebe krstarećih raketa, gde se koriste zaobilazni pravci za napad u izbegavanju zasednih mesta ukrajinske PVO koja je zaposedala pravce koji su ranije upotrebljavani za let krstarećih raketa.
U napadu je učestvovalo 17 raketonosaca TU-95MS, i 4 bombardera dugog doleta TU-22M3 koji nose krstareće rakete H-22 i H-32. Bombarderi TU-22M3 poleteli su inače iz baze Mazdok na Kavkazu, a rakete H-22 lanisrane su sa Azovskog mora.
I ovaj put iskorišten je zaobilazni manevarm što znači da je putanja leta krstarećih raketa od mesta lansiranja do cilja promenjena. Naime, krstareće rakete H-101 i H-555 u svom letu zaobišle su položaje jedinica ukrajinske PVO, a udar je dolazio uglavnom sa Zapada i prava koje niko nije očekivao, jer je PVO većih gradova posedala vatrene položaje na očekivanim pravcima leta.
Veliki broj dronova kamikaza Geran lansiran je iz Rostovske oblasti i oni su preko Krima zapobilazno i Odeskog džepa leteli do zapadne Ukrajine i grada Ivano Frankovska.
A, onda usledio je raketni udar. Čak 8 krstarećih raketa H-101 modifikovanih sa IC mamcima pogodilo je Hidroelektranu Zaporožje, ne Nuklearnu kao što su neki tvrdili.
Dnjepro ENG kao jedan od ključnih objekata za proizvodnju električne energije u celosti je uništen. Uništene su sve, ili skoro sve mašinske prostorije . S obzirom na veliki stepen oštećenja u dolgedno vreme Hidroelektrana Dnjepar neće moći biti obnovljena.
Da bi se pokrio deficit struje usledio je hitan uzvoz električne energije, iz Rumunije, Slovačke i Poljske .
Osim Hidroelektrane Dnjepro uništeno je više elektro energetskih objekata širom Ukrajine termoelektrane, razvodna postorjenja magistralne elektor mreže.
Osim Dnjepropetrovska stradalo je i preduzeće Elktrojažmaš iz Harkova koje se bavi proizvodnjom turboegenratora, hidrogeneratora i velikih električnih mašina jednomserne struje.
Sa ovim je faktički Rusija primenila u ublaženom smislu američku doktorinu mrežnog rata gde se udarima sa distance parališe protivnik u ovom slučaju napadom na elktormrežu stanovništvo parališe i time se kreće u fazu razbijanja volje za nastavkom rata.
Razaranje elektro mreže uz prekid komunikacija i izolacija vosjke od porodica ili porodica od vojnika kao i izolacija gradskih četvrti od informacija i dešavanja u vod u totalnu paralizu.
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.
Bonus video: