Posle svakog napada postavljaju se pitanja zašto nije bio zaustavljen ili unapred sprečen, navodi BBC.
Ali, ona koja proizilaze iz napada u Moskvi posebno su teška za ruskog predsednika Vladimira Putina u doba međunarodne tenzije i nepoverenja.
A toga će biti još usled upozorenja koje stiže iz Vašingtona.
Upozorenje koje je Amerika 7. marta uputila njenim državljanima bilo je neobično konkretno.
U njemu se navode izveštaji, koji govore o tome da „ekstremisti planiraju da odmah napadnu masovna okupljanja u Moskvi" i posebno se spominju koncerti.
Amerikancima u gradu je savetovano da izbegavaju velika okupljanja 48 sati posle izdavanja upozorenja.
Vreme napada i upozorenja se ne poklapaju, ali drugi detalji su vrlo bliski incidentu koji se dogodio 22. marta.
Deluje da je Vašington definitivno imao neku vrstu informacije i da je ona povezana sa Islamskom državom, terorističkom grupom koja je izdala saopštenje u kojem navodi da je odgovorna za napad u Moskvi.
Pored izdavanja upozorenja, iz Amerike su rekli da su komunicirali direktno sa ruskom vladom.
„Američka vlada je podelila ove informacije sa ruskim vlastima, što je u skladu sa našom dugogodišnjom politikom 'dužnosti da upozorimo'", objavljeno je u saopštenju.
Postoje kanali kojima se obaveštajni podaci dele između zemalja, čak i kada one nisu saveznice, a posebno u slučajevima mogućih napada na civile.
Ali, problem je u tome što je Moskva odbacila ta upozorenja.
Tri dana uoči napada, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je pred odborom ruske Federalne bezbednosne službe (FSB), čije je zaduženje da brani zemlju.
Glavni prioritet tog tela je da podrži specijalnu vojni operaciju, što je zvanična fraza kojom se u Rusiji naziva rat u Ukrajini, kazao im je Putin.
On je tada tvrdio da se Ukrajina okrenula „terorističkoj taktici".
Direktno je pomenuo i „provokativna saopštenja" Zapada o potencijalnim napadima u Rusiji.
Rekao je da upozorenja predstavljaju „direktne ucene u nameri da zaplaše i destabilizuju" rusko društvo.
To ukazuje da je nepoverenje između Rusije i Amerike toliko da Moskva možda nije želela da prihvati upozorenje, već ga je videla kao pokušaj pretnje Rusiji, koji je povezan sa sukobom u Ukrajini.
Još ne znamo tačno kakve je informacije Amerika imala ili prosledila Moskvi, kao ni koliko su one bile jasne.
Obaveštajni podaci umeju da budu nejasni i na osnovu njih je nekada teško delovati.
Ali Amerika ima moćnu mašineriju za prikupljanje informacija i pomno prati Islamsku državu.
Ogranak te organizacije koji se povezuje sa napadom u Moskvi neki smatraju odgovornim i za napad na američke trupe i civile na aerodromu u Kabulu u avgustu 2021. godine, kao i na nedavno bombardovanje u Iraku, u kojem je bilo žrtava.
Ali ako su informacije prosleđene Rusiji bile tačne i precizne, onda FSB i Putin možda razmišljaju zbog čega ih nisu shvatili ozbiljno.
Ako je tako, onda je za Moskvu možda lakše da napad nekako poveže sa Ukrajinom kako bi izbegla krivicu i pridobila podršku za delovanje Rusije u toj zemlji, pre nego što bi bilo priznanje da je napravljen propust.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)