KOMŠIJU MI ŽIVOG ZAPALILI, A HODŽA IM POKAZIVAO GDE SU SRPSKE KUĆE! Bolna ispovest Srpkinje koja je preživela pogrom na KiM
Pre 20 godina 17. marta 2004. godine dogodio se pogrom na Kosovu i Metohiji, etnički motivisano nasilje nad Srbima.
U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17, 18. i 19. marta 2004. nastradalo je desetoro Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja. Proterano je 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela.
Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca.
U ta tri dana zadat je najveći udarac Srpskoj pravoslavnoj crkvi u njenoj istoriji.
Da li je martovski pogrom bio dobro organizovana akcija Albanaca?
Na ovo i mnoga druga pitanja odgovarala je u emisiji Crna Hronika na Kurir televiziji Ana Ćup, novinarka iz Gračanice koja je preživela strašan pogrom 17. marta, a koja i dan danas živi na Kosovu i Metohiji.
Autorki i voditeljki Jeleni Pejović otkrila je da je 1995. godine izbegla iz ratom zahvaćene Bosne i Hercegovine, iz rodnog Bosanskog Petrovca. Njena porodica došla je u Kruševac, a na Kosovo i Metohiju odlučili su da se presele u veoma kritičnom trenutku, 1999. godine nakon NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju, kada je potpisan kumanovski sporazum:
- Moja sećanja na dan dolaka na granični prelaz Merdare jesu prizori kolone vozila Srba koji napuštaju Kosovo i Metohiju. Tu sliku sam videla i kad sam izlazila iz Bosanskog Petrovca 1995. godine. Kratko smo živeli u Prištini, a svoje kasnije detinjstvo provela sam u Kosovu Polju baš do 17. marta kada je ono bilo skroz očišćeno od Srba. Do tada ih je bilo u ulicama u okolini stadiona i u blizini crkve. Ostalo su sve bili Albnanci. Ja jako volim Kosovo Polje, ali to više nije isti onaj grad. Kuća u kojoj sam živela je bila zapaljena 17. marta. Samo samo pokupili dokumenta i to je to.
A evo kako 17. marta 2004. obaveštena da se nešto loše događa:
- Bila sam u Zvečanu 17. marta na času u srednjoj školi. Majka mi je u tom periodu živela u Kosovu Polju, kao i jedan brat, a ja i drugi brat u Kosovskoj Mitrovici. Sećaću se dok sam živa kako je do mene došla vest. Bio je predzadnji školski čas kada je direktor ušao u učionicu i zatražio da se prekine nastava. Direktor izdvaja mene i jednu drugaricu iz odeljenja koja je iz Osojana iz Peći. Ostali su bili sa severa Kosova, samo nas dve nismo. Neći zaboraviti taj hod od učionice do direktorove kancelarije - rekla je Ćup i dodala:
- Znala sam da se nešto strašno desilo. Prvo što nam je direktor rekao bilo je da ne zna šta se dešava južno od Ibra. Rekao nam je: "Ja vas molim da odete u studentski dom. Javite se vaspitačima, pokušaćemo da saznamo šta se dešava. Već ima i mrtvih i ranjenih." Dok mi iz Zvečana do Mitrovice stižemo ja u tom trenutku ne znam gde su mi brat i majka. Pođem da ih tražim sama. Krenula je neka moja tinejdžerska histerija, mogu tako da kažem. Uspeli smo da stupimo u komunikaciju sa majkom koja mi kaže da nam je kuća izgorela, da su ona i brat dobro, ali da nam je komšija zapaljen živ.
Podelila je još jedan jeziv događaj:
- Sećam sa da kada su te grupe nadirale, da je jedan hodža koji je živeo blizu nas izašao i govorio rulji koja je kuća srpska, a koja albanska, da slučajno ne napadnu albanske kuće. 17. mart nije slučajnost i nije pripreman preko noći. Cilj je bio više nego jasan. Ljudi su skakali iz zgrada. Pokušavali su na svaki način da pobegnu, a nisu uspeli da ponesu ništa. Svetinje su stradale na najbrutalniji način.
Osvrnula se na paljenje jedne pod najvećih srpskih svetinja Bogorodice Ljeviške:
- U Bogorodicu Ljevišku su uneli burad sa naftom i zapalili ih. Ikona Bogorodice Ljeviške je obnovljena, ali i dan danas kada uđete u hram oseća se miris gareži. Dugo je to i te kako planirano kako bi se Srbi etnički očistili. Htela bih da kažem na kraju da sve ono što su Srbi preživljavali najpre 1999, a potom i 17. marta 2004. godine, to isto, doduše na jedan tiši način, preživljavaju i dan danas. 17. mart još uvek traje.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: