"NOVINE U AMERICI POSTALE LUKSUZ": Profesorka komunikacionih studija iz San Dijega za Kurir o borbi protiv lažnih vesti i TIKTOKU
Kada digitalno oglašavanje ne obezbeđuje bilo kakve prihode informativnim medijima, a ljudi pritom prestaju da koriste kablovsku televiziju, imate novinske organizacije koje sve više razmišljaju o tome kako će finansijski da prežive i to pogađa sve medijske organizacije u SAD, kaže u intervjuu za Kurir dr Niki Ašer, vanredna profesorka na Univerzitetu u San Dijegu.
Ona je, u organizaciji američke ambasade u Beogradu, održala našim urednicima i novinarima predavanje na temu budućnosti medija i savremenog novinarstva, medijskih trendova u SAD i borbe protiv dezinformacija vezanih za upotrebu AI u novinarstvu i dipfejka (Deep fake - digitalna manipulacija likom ili glasom neke osobe, prim. nov.)
Kako biste opisali stanje u kojem se nalazi novinarstvo u SAD u ovom trenutku, dok se kampanja za predsedničke izbore zahuktava i 5. novembar se sve više približava?
- Pa to zavisi od toga o kojem delu američkog novinarstva pričamo, a time ne želim da izbegnem pitanje. Ako pričamo o veoma lokalnom nivou, stanje je jako loše, zato što je mnogo ljudi izgubilo pristup lokalnim vestima i informacijama pošto je broj novina koje postoje u okviru njihovih zajednica značajno opao i to je problem koji se širi naviše zato što, ukoliko nemate lokalne vesti, onda počinjete da se okrećete vestima na nacionalnom nivou, a te vesti mogu da budu zaista politički podeljene. Hoću da kažem da, na određenom nivou, mi imamo najbolje novinarstvo koje smo ikada imali, zato što novinari obavljaju neverovatan posao kroz istraživanja i izuzetne fotodokumentarce, podkasting je izuzetno zanimljiv, tako da je na određenom nivou, to je zaista dobro novinarstvo. Ali, mislim da je novinarstvo, posebno one koje dolazi iz Vašingtona, zanimljivo samo onim ljudima koji pažljivo prate i obraćaju pažnju na politiku i žive u Vašingtonu. Ja sam provela osam godina na Univerzitetu Džordž Vašington i što više vremena provodim van Distrikta Kolumbija, sve više shvatam koliko takvo novinarstvo nema veze sa brigama koje muče ljude u svakodnevnom životu. Mislim da većinu ljudi nije briga za najnoviji skandal ili pogrešnu izjavu, već samo žele da znaju samo ono šta su najveći problemi i ko ima najbolje odgovore na to. Mislim da sve pogađa to što se ekonomski model za novinarstvo urušio, u SAD mi nemamo državno finansiranje, čak u većem delu nemamo ni oglašavanje iz državnih izvora.
Pre nekih 15 godina čule su se prve najave da će "novine uskoro nestati", sada je 2024. i ljudi i dalje čitaju novine u Srbiji iako onlajn novinarstvo svakog dana postaje sve snažnije, kakva je situacija u SAD?
- Mislim da su štampana izdanja postala neka vrsta luksuzne robe, tako da ljudi vikendom kupe Njujork tajms ili se pretplate na magazin zato što jednostavno žele da ga osete pod prstima. Smatram da je to postalo kao nekakva poslastica kojom se počastite time što imate papirno izdanje. A većina medija jeste digitalna. Mislim da će sve više ljudi imati jedan brend iz novinarstva koji čitaju najviše, kao njihov glavni izbor, ali generalno znamo da ljudi u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na to odakle dolaze vesti zato što ih dobijaju na nivou priče, tako da ne možemo da pričamo samo o jednoj medijskoj organizaciji, zato što ljudi konzumiraju vesti iz raznih izvora. Ja to vidim i po sebi, pošto veoma volim Epl njuz i mislim da oni dobro obavljaju posao dajući mi čitavu bujicu stvari koje me zanimaju. Ali, jedna priča je iz neke male novine, a sledeća sa BBC... To predstavlja teškoću za medijske organizacije, jer ljudi ne razvijaju osećaj lojalnosti.
Postoji li način da se izborimo sa dezinformacijama ili smo svi zajedno osuđeni na propast pošto veštačka inteligencija (AI) polako preuzima novinarstvo?
- Mislim da su to dva odvojena pitanja, što se tiče toga da li će AI preuzeti kontrolu nad novinarstvom, mislim da će preuzeti neke delove novinarstva, ali novi delovi će se pojaviti pošto će novinar postati važniji time što će objašnjavati kakav uticaj će tehnologija ima na društvo. Tako da mislim da će mnogi fokusi u pogledu onoga o čemu se izveštava početi da se menjaju i svi će biti poput magazina Wajerd (Wired, koji se bavi uticajem novih tehnologija na na kulturu, ekonomiju i politiku, prim. nov.) i to je jedna stvar. Što se tiče borbe protiv lažnih vesti i borbe protiv dipfejkova, mislim da možete da kontrolišete samo ono što ste u stanju da kontrolišete, a novinske organizacije mogu da imaju kontrolu nad tim koliko žele da se angažuju. A one moraju da budu veoma obazrive u vezi sa tim kada treba da pokriju priču o dezinformacijama i kada treba da pokriju priiču o grupama koje šire mržnju, zato što, čim donesu takvu odluku, daje se legitimitet važnosti (tim dezinformacijama i grupama koje šire mržnju, prim. nov.) Neke su zaista dobre priče, mislim da je "ravna Zemlja" dobar primer za to, ta priča je počela kao nešto stvarno marginalno, a onda je Gardijan postao potpuno opsednut njom i počeli su da objavljuju puno članaka o njoj i ako pratite razvoj praćenja te priče u medijima sa rastom popularnosti i verovanja u nju, videćete da oni teku prilično paralelno. To je bila velika priča u Velikoj Britaniji i potom je prešla u SAD i onda je jedan košarkaš (Kajri Irving, prim. nov.) počeo da je pominje, tako da mislim da nam to nije potrebno. Samo zato što je nešto dobra priča, a ne možete da poverujete da će ljudi verovati u nju, to nije razlog da je objavite.
Mi ovde imamo regionalne fektčekere (koji proveravaju istinitost informacija u medijima, prim. nov.) i verujem da ih i vi imate u Americi, a moje pitanje je ko nadzire te nadzirače?
- Ko nadzire nadzirače? Da, to jeste dobro pitanje. Tu postoje dva nivoa: mislim da je jedan u tome što su mnoge od tih grupa za fektčeking postale na neki način nezavisne organizacije, a o kvalitetu tog fektčekinga i o tome da li će taj fektček da ojača odlučuju druge veće novinske organizacije. Tako da bukvalno, kao i u slučaju Politifakta (američki sajt za fektčeking, prim.nov.), mislim da morate da imate ugovor o licenciranju sa tim fektčekerima kako bi se fektčeking izneo široj publici. Za to vam je potrebna veća novinska organizacija, tako da su, do određenog stepena, to ti nadzirači. Sa druge strane, ima ljudi i organizacija koji su posvećeni nadzoru medijskog praćenja u korist konkretne političke ideologije, tako da oni, na neki način, obavljaju fektčeking fektčekera. Mislim da je taj fektčeking težak, zato što neke od tih činjenica koje se proveravaju zapravo samo mišljenja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Kurir.rs)