Novi biser u redovima Crvene zvezde zablistao je punim sjajem. Prijateljsku utakmicu protiv Zenita rešio je maestralnim potezom i golom za TV špice mladi Nikola Knežević.
Sigurno je da će to veče 23. marta 2024. godine na stadionu "Rajko Mitić" Nikola Knežević pamtiti dok je živ. Bljesnuo je na velikoj sceni i po oceni novinara Kurira iskoristio šansu da se nametne u Crvenoj zvezdi.
Kako ste videli svoju ulogu na utakmici protiv Zenita?
- Iskreno, bila je jedna vatrena atmosfera, pun stadion, baš pravi spektakl. Iako je bila prijateljska, utakmica je pre svega bila zahtevna, prava takmičarska. Prvi put sam se nalazio u takvoj situaciji, da igram pred punom Marakanom. Zenit je veliki evropski klub, da nisu Rusi pod sankcijama igrali bi Ligu šampiona, kao i mi. Ni Zenit, ni mi nismo bili u najjačem sastavu. Drago mi je da smo pobedili mojim golom - počeo je razgovor za Kurir Nikola Knežević.
Možete li nam otkriti da li vam je trener Vladan Milojević rekao nešto posle meča?
- Trener sa svakim igračem ima dobar odnos. Kod njega nema razlike da li se radi o mladom ili starijem igraču, onome ko manje igra, ili je standardan. Šefu je bitno da se na terenu sprovodi ono što on kaže i što zahteva od nas. Pohvalio me je posle utakmice. Prijalo mi je. Ništa posebno, od mene se to očekuje, jer igram za Crvenu zvezdu.
Da li priželjkujete još bolji status u Zvezdi posle Zenita?
- Nadam se! Kao svako Zvezdino dete, sanjam da imam što veću ulogu u prvom timu. Opet, ne opterećujem se. Treniram, čekam šansu... Kad se ukaže, da odigram najbolje i pokažem da sam s pravom tu. Nadam se da ću svaki put kad dobijem priliku opravdati očekivanja trenera i struke.
Kada ste došli u Zvezdu i kako je to odrastati na Marakani?
- Stigao sam u maju 2017. godine iz Rada. Bio sam dečak, bilo je to u pionirima. Selektirao me je trener Marko Neđić, koji me je vodio kroz celu omladinsku školu u Zvezdi. Rasti u Crvenoj zvezdi je specifično. Hajde, tako da kažem. Kad dođeš kao dete na Marakanu, dođeš da uživaš i igraš fudbalu. Ali, vremenom kako odrastaš shvataš da Zvezdin dres obavezuje. Što bivaš stariji, shvataš da su potrebni i rezultati, pa tako naučiš da se nosiš sa pritiskom.
Koliko vam kao mladom igraču znači kaljenje?
- U Grafičaru sam bio godinu ipo, pa u Napretku šest mesci. Od ove sezone sam u OFK Beogradu. Mnogo mi znači seniorski fudbal, posebno minutaža koju imam. Što sam više na terenu, imam i veće samopouzdanje. Prija mi kaljenje, jer kad dođe šansa u Zvezdi, moram da budem spreman. Važno mi je da ne sedim na klupi, da imam utakmice u nogama. Zadovoljan sam kako to sve ide, dvojna registracija znači mnogo nama mladim igračima.
Dosta podsećate na Vladimira Jugovića, što po igri na terenu, što po životnom putu u Zvezdi? I on je u svoje vreme morao da prođe kaljenje.
- Vladimir Jugović je legenda Crvene zvezde! Imponuje mi poređenje, ali nema potrebe za tim. Velika je razlika između nas. Imam ja dosta da gulim da bih mogao nešto, neki delić da dostignem, od onoga što je Vladimir Jugović uradio u karijeri.
Koliko vam prija kad ste na treninzima Zvezde?
- Lepo je. Najviše se družim sa fudbalerima moje generacije. Ali, i mi mlađi smo super sa starijima. Oni su uvek tu da daju savet, na terenu i van njega. Gelor Kanga je neverovatan, zadužen za pravljenje dobre atmosfere. On je jedan od onih koji voli da se smeje i zeza, sa njim je uvek zanimljivo.
Kakve su vam ambicije, vezano za Crvenu zvezdu?
- Najveće moguće! Ha, ha, ha... Što veća minutaža, što veća uloga. Šalu na stranu, stvarno to želim i za to živim i treniram. Nigde ne žurim. Kako bude vreme odmicalo, verujem da će biti bolje za mene. Ne volim da govorim unapred...
Ranije su za vas interesovanje pokazali Dinamo iz Zagreba, Verona i Inter. Pominjao se veliki novac, ali niste hteli da idete. Zašto?
- Želim da idem postepeno, ostavim trag u Crvenoj zvezdi! Da me zapamte ljudi u u mom gradu, u mom klubu. Da se ovde ostvarim kao čovek i fudbaler. Za sada to ide sve kako treba. Crvena zvezda je uvek bila i biće na prvom mestu. Porodica i ljudi koji su oko mene su moj glavni oslonac. Sa njima donosim sve odluke. Oni mi pomažu da ostanem normalan čovek, ne samo u situacijama vezanim za fudbal, već i tokom odrastanja. Bitno je da glava ostane na mestu. Možda bi neko uradio drugačije, ja ne! Mislim da sve ide kako treba vezano za moju karijeru. Ne razmišljam po onome, šta bi bilo, kad bi bilo.
Da li vam je žao što ste izostavljeni iz mlade reprezentacije Srbije? Deluje da ste tamo imali mesta.
- Sve ima svoje. Da sam dobio poziv, sigurno je da ne bih igrao protiv Zenita! Ne bih imao priliku da igram pred više od 40.000 ljudi, protiv jakog protivnika. Tako da... Što se tiče reprezentacije, nisam ja taj koji odlučuje o pozivu. U ovom trenutku je tako, možda uskoro bude drugačije - objasnio je Nikola Knežević.
Kurir sport/A. Radonić