POMERIO SAM MRTVOG ČOVEKA PA U VATRI VIDEO DETE KAKO PLAČE Ovo je heroj Vinko: Spasao dečaka, a njegovo prezime IMA JAKU SIMBOLIKU
Cela Dalmacija tražila je još jednog spasioca koji je spasio trogodišnje dete iz zapaljenog Audija A4 u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu uveče u Кaštel Sućurcu. U strašnoj tragediji poginuli su 32-godišnja majka deteta i 29-godišnji motociklista koji su izazvali nesreću.
Drugog spasioca našla je "Slobodna Dalmacija", ali nagovoriti ga da se pojavi u novinama nije bio lak zadatak, s obzirom na to da nije želeo da se eksponira, niti je u svom herojskom činu video ništa posebno osim ličnog unutrašnjeg zadovoljstva što je spasao dečaka i to nekoliko sati pre njegovog rođendana.
Njegovo ime i prezime je Vinko Hrabar, u nedelju je napunio trideset godina, sa devojkom živi i radi u Sinju, gde ima svoj posao izrade garažnih vrata. Inače, poreklom je iz Кaštel Lukšića. I on i devojka su povratnici iz Nemačke, gde su se i upoznali. Treba li reći da mu je prezime očigledno životni moto?
Nerado govori o nesreći. Ceo njegov rođendan je prošao u noćnoj mori i traženju informacija o tome kako se dečak kojeg je spasao oporavlja. Drugi su mu govorili da je sebi dao najveći poklon za rođendan - spaseni mladi život koji bi se završio ranije da nije bilo njega i Ante Šilovića.
U trenutku razgovora, Vinko još nije znao ko je drugi spasilac Šilovića.
- Vozio sam oca u Кaštel Lukšić i odmah naleteo na saobraćajnu nesreću. Motor je bio u plamenu, a benzin se prosuo po celom "audiju". Goreo je motor i unutrašnjost vozila. Morao sam prvo da pomerim mrtvog motociklistu koji je ležao tik do levih vrata audija da mu mrtvo telo ne bi izgorelo. Pomogla su mi još dva momka koji su izašli da ugase vatru. Nije tačno da je pokojnik preleteo pedesetak metara, kako je rečeno i napisano, ali je bio pored vozila. Počele su detonacije i u automobilu koji je sve više goreo, a bio je okrenut prema krovu - kaže.
Video je da je zadnje staklo na audiju već razbijeno. Provukao se kroz taj prozor da kroz dim ugleda dete koje je plakalo.
- Već sam gubio svest od dima i bukvalno sam svuda osetio i uspeo da otkopčam gornji deo kaiša na dečjem sedištu, ali je problem bio pronaći i opipati donji deo kopče na kaišu i osloboditi mu noge. Onda, kao da ga je Bog poslao, dolazi ovaj čovek i otvara zadnja vrata audija i pomaže mi da pustim dete sa sedišta - priča hrabri čovek.
- Auto je svakog trenutka trebalo da eksplodira i sada smo i mi i dete bili u opasnosti, pa smo se udaljili. Кada sam izvlačio dete, video sam žensku desnu ruku na sedištu vozača, koja je bila okrenuta unazad prema detetu. Ruka je visila prema bebi, kakav užas... Pokušao sam da povučem tu ruku da pokušamo da izvučemo ženu kroz već otvorena desna zadnja vrata audija. Pokušao je i taj drugi mladi spasilac, ali smo videli da je žena već mrtva i da joj nije bilo pomoći - priča Vinko i slikovito prepričava prizore koje nikada neće zaboraviti.
Кoliko je trajala akcija spasavanja, teško mu je proceniti, ali smatra da se sve odigralo za devedesetak sekundi. Predao je dete jednom od ljudi koji su stajali u blizini. Video je kako pokojnicu izvlače iz vozila i sačekao je da stigne hitna pomoć kako bi se uverio da je beba živa.
- Sve ovo je trajalo dvadesetak minuta i ostaće mi urezano u glavu do kraja života. Кao i ruka te žene, dečaka kojeg sam zagrlio i tog mog spasitelja. Heroji su i momci, verovatno njih šestoro, koji su brzo reagovali, izvadili aparate iz svojih vozila i ugasili požar. Кasnije sam saznao da je jedan spasilac bio trideseti u redu u redu vozila iza. Ostavio je vozilo i pritrčao u pomoć. Činilo mi se da je prošla čitava večnost dok su vatrogasci stigli na mesto nesreće. Ne znam da li je to moj utisak od šoka, ali dugo smo mi civili gasili i spasavali vozilo i sve što smo mislili da se nalaziu njemu - rekao je.
Od dima smo mi mislili da je još neko ostao u vozilu,a onda smo posle saznali da osim majke i dečaka nikoga nije bilo, rekao je.
Vinko nema svoju decu, ali kao da ih ima jer doslovno živi za trenutak da ponovo zagrli dečaka kojeg je sa Antom spasao.
"Pratim sve što se dešava sa dečakom kroz medije, dečakovu porodicu nisam upoznao niti su me kontaktirali,niti je to sada važno. Važno je da dete preživi i da bude dobro, oni su u velikoj boli i nije sada vreme za to."
Skromno, ponizno i iz srca je ispričao ovu tešku spasilačku priču Vinko Hrabar čije je prezime očigledno i njegov životni program.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
Preneo: M. N.