Na RTS-u večeras dokumentarni film "Najveće svetske pljačke" pratiće događaj i pljačku kompanije "Danbar Armord". Kroz istoriju ljude su fascinirale krimi priče i organizacije koje su živele na margini. Ovo je 10 najvećih pljački u istoriji.
Dunbar Armored (1997)
Pljačku je isplanirao Alen Pejs III koji je radio za Danbara kao regionalni inspektor za bezbednost. Dok je bio na poslu, Pejs je imao vremena da fotografiše i pregleda kompanijsko skladište oklopnih automobila u Los Anđelesu. Regrutovao je petoricu svojih prijatelja iz detinjstva, dajući im detaljne nacrte i lokacije kamera, skijaške maske, pištolje, sačmaricu i radio slušalice. Dan pre pljačke, Danbar je otpustio Pejsa zbog mešanja u službene poslove. U noći na petak, 12. septembra 1997. godine, grupa od šest muškaraca se okupila na kućnoj zabavi – da bi uspostavili alibi – pre odlaska, gde je Pejs koristio svoje ključeve da uđe u objekat. Pejs je tempirao sigurnosne kamere i odredio kako se one mogu izbeći. Kada su ušli, čekali su u kafeteriji za osoblje, napravili su zasedu stražarima I “sklanjali” jednog po jednog dok su pravili pauzu za obrok oko 12:30 ujutro.
Pejs je znao da je petkom uveče trezor ostavljen otvoren zbog velikih količina novca koje se premeštaju. Požurivši dvojicu čuvara trezora, pljačkaši su uspeli da savladaju sve zaposlene selotejpom pre nego što su mogli da signaliziraju bilo kakav alarm i nisu ispalili hitac. Za 30 minuta, pljačkaši su utovarili 18,9 miliona dolara u kamion U-Haul koji je čekao. Pejs je tačno znao u kojim torbama se nalaze najveći apoeni i novčanice koje nisu bile sekvencijalne. Znao je i gde se nalaze uređaji za snimanje sigurnosnih kamera i odneo ih. Grupa se potom vratila na kućnu zabavu.
Policija je odmah shvatila da se radi o osmišljenoj pljački koja je došla iz kompanije i pažljivo je ispitala Pejsa – zbog njegovog nedavnog otpuštanja – ali ništa nije mogla da nađe. Istražitelji u depou pronašli su samo plastično sočivo zadnjeg svetla, koje odgovara kamionu U-Haul. Banda je naporno radila da sakrije svoje novo bogatstvo, čekajući šest meseci pre nego što je pokušala da opere 18,9 miliona dolara. Zatražili su pomoć Davida Macumotoa, imigracionog advokata iz Los Anđelesa, plativši njemu i njegovom menadžeru kancelarije Hoakinu Binu po milion dolara za njihovu pomoć. Macumoto je strukturirao transakcije kupovinom imovine i automobila, ulaganjem u kompanije i pisanjem čekova i poreskih obrazaca V-2 za pljačkaše kako bi ostavio utisak da zarađuju plate. Pejs je takođe stvorio svoje lažne kompanije da bi oprao više novca i angažovao je pomoć drugog čoveka da kupi imovinu, tako da ne bi bile navedene pod Pejsovim imenom. Bojd je preko očeve kompanije oprao 177.000 dolara. Većina ili svi razbojnici su prali gotovinu preko nekretnina.
Dve godine nakon pljačke, Hil je napravio kritičnu grešku kada je jednom od svojih prijatelja - posredniku za nekretnine - platio gomilu gotovine uvezane zajedno sa originalnim brendiranim trakama za valutu; sumnjivo, broker je potom otišao u policiju. Detektivi su primetili da je Hil iznajmio U-Haul na dan pljačke. Uhapšen, Hil je ubrzo priznao i imenovao sve saučesnike.
Centralna banka Iraka (2003)
Počevši od 18. marta, dan pre nego što su SAD napale Bagdad, Sadam Husein ukrao je približno milijardu dolara iz Centralne banke Iraka u nekoliko navrata. Ovo se smatra najvećom pljačkom banke u historiji. Oko 650 miliona dolara je kasnije pronađeno sakriveno u zidovima Sadamove kuće. U martu je Sadam, takođe, izdao nalog za isplatu 920 miliona dolara u korist svog sina Qusaya, koji je novac preuzeo u novčanicama od 100 dolara. Taj novac su iz banke u kamion utovarali su ukupno 5 sati. Qusaya su kasnije ubile američke vojne snage.
Bostonski muzej (1990)
Dvojica pljačkaša maskiranih u policajce, u noći 18. marta ukrali su umetničke slike iz muzeja u vrednosti 300 miliona dolara. Za manje od 90 minuta pljačkaši su uzeli 3 Rembrantove slike, sliku Govaerta Flincka, Manetov portret, Vermeerov “Koncert”, kao I Degasove skice. Do danas muzeju nije isplaćeno osiguranje, jer u vreme pljačke nisu bili osigurani.
Knightsbridge sigurnosni depoziti (1987)
Dva muškarca su ušla u centralnu jedinicu Knightsbridge sigurnosnih depozita i zatražila da iznajme sigurnosni sef. Kada su ušli u trezor, izvadili su pištolje i savladali sigurnosne čuvare i direktora. Iz trezora su ukrali 111 miliona dolara u današnjoj vrijednosti. Pljačkaši su uskoro uhapšeni, a saučesnik pljačke, Italijan Valerio Viccei, u zatvoru je kasnije napisao knjigu o pljački.
Kent Securitas depo (2006)
Najmanje šestorica muškaraca su učestvovali u pljački vrednoj 92,5 miliona dolara. Pljačkaši su oteli direktora Securitasa, njegovu ženu i 8-godišnjeg sina. Odvezli su se sa njima u glavni depo, pod pretnjom da će direktoru ubiti porodicu. Nakon sat vremena, pljačkaši su pobegli sa novcem, ostavivši direktora Securitasa, njegovu porodicu i 14 talaca nepovređene.
Velika pljačka železnice u Engleskoj (1963)
15 pljačkaša ukrali su 74 miliona dolara prema današnjoj vrednosti iz poštanskog voza bez upotrebe ijednog pištolja. Policija je uspela da identifikuje i uhapsi 13 učesnika pljačke, ali ne i da vrati sva novac.
Centralna banka Brazila (2005)
Tri meseca pre pljačke grupa pljačkaša iznajmili su veliko zemljište i kuću koju su renovirali, pod izgovorom da se bave uređenjem okolin kao i prodajom prirodne i veštačke trave. Za to vreme su iskopali tunel dužine 78 metara ispod gradskih ulica koji je vodio do trezora Centralne banke. Tunel je čak imao i svoje osvetljenje i sistem za rashlađivanje. Probili su 1,1 metar debeo beton ispod trezora i ukrali 69 miliona dolara. Šef bande je kasnije pronađen mrtav, ubijen sa 7 hitaca iz pištolja, a 5 članova bande je uhapšeno i osuđeno. Do danas je pronađeno samo 7 miliona dolara. Ukradeni novac nije bio osiguran.
Severna banka u Severnoj Irskoj (2004)
Grupa pljačkaša upala je u kuće dvojice zaposlenih u banci, otela im porodicu i zapretila da će ih ubiti ukoliko ne izvrše ono što se od njih traži. Sledećeg dana dva čoveka pod ucenom su otišli na posao kao da se ništa nije desilo, a na kraju radnog vremena kada su ostali sami, pustili su pljačkaše unutra. Ukrali su 50 miliona dolara iz banke, a porodice zaposlenika su pustili neozlijeđene.
Brinks Mat skladište (1983)
Šest pljačkaša je provalilo u Brinks Mat skladište na Heathrow aerodromu s planom da ukradu 3 miliona dolara u gotovini. Međutim, kada su stigli tamo, pronašli su 10 tona zlatnih poluga u vrednosti 45 miliona dolara. Pljačkaši su uhvaćeni i osuđeni.
Lufthansa (1978)
Pljačka isplanirana do najmanjih detalja desila se na Kennedy aerodromu i trajala je 63 minuta. Pljačkaši su imali sve informacije o sigurnosnim merama i trezoru, kao i podatke o svim zaposlenim koji su u to vreme radili. Pod pretnjom da svima znaju gdje im porodice žive i da ih svakog trenutka neko može posetiti, naterali su zaposlene da im pomognu i otvore sef. Nakon sat vremena pobegli su sa 5,8 miliona dolara u gotovini.
(Kurir.rs / Blic žena / T.B.)
Bonus video: