ALEKSANDROVO SRCE JE NA IZDISAJU, RADI NA SAMO 19%! Transplantacija je jedini spas: Sinovi strahuju, gledali su kako se gušim!
Srce Aleksandra Ilića (38) iz Žarkovca radi samo 19%, a jedina nada za njegov život je transplantacija srca!
Ovaj otac troje mališana sa dijagnozom kardiomiopatije suočio se 2017. godine, nakon infarkta. Za samo godinu dana doživeo je dva velika gubitka, prošle godine stradao je njegov mlađi brat u saobraćajnoj nesreći, a u januaru ove godine njegov srednji brat preminuo je od iste bolesti od koje boluje i sam Aleksandar.
- To je bolest srčane slabosti, jedino transplantacijom može da se popravi stanje. Sve je krenuo 2017. godine kada sam imao infarkt. Tada sam saznao za ovu dijagnozu, tada je srce palo na 41% i svake godine je sve lošije i lošije. To se prilikom stresova pogoršava, već nekoliko meseci je to na 19%. Za godinu dana sam izgubio dva brata, mlađi je poginuo prošle godine, a srednji brat je priminuo je od bolesti od koje ja bolujem - priča Aleksandar za Kurir.
Nažalost, njegov brat nije dočekao transplantaciju...
Aleksandru je u septemrbu prošle godine ugrađen defibrilator, ako srce slučajno stane da pošalje elektro šok i popravi rad srce. On je tu preventivno, ali ne može da poboljša njegovo stanje. Pored toga Aleksandar pije lekove za održavanje bolesti.
Otac je tri sina od 12, osam i pet godina, oni su do pre nekoliko meseci živeli sa njim.
- S obzirom da se moje stanje pogoršava prešli su kod majke. Dve i po godine sam bio samohrani otac, bivša supruga i ja imamo zajedničko starateljstvo. Nisam mogao više, oni su videli da se ja gušim i da se teško krećem. Da ne bi gledali te stvari i da ne bi imali traume dogovorili smo se da budu kod majke. Jesu mali, ali su upoznati sa mojim problemom, ne shvataju ga skroz, ali znaju da mi treba novo srce. Posećuju me svakog vikenda - kaže nam Aleksandar.
Deci je najveća želja da se otac izleči, ali su se uplašili nakon što im je stric preminuo od toga.
- Kažu ne bi hteli da mi se desi isto što i stricu.. Voleli bi da se ja izlečim, da budem što duže sa njima. Jedva čekaju da se skupe pare za transplantaciju - tužan je on.
Liste čekanja za transplantaciju su dugačke, a mali je broj donora, te nadu za novo srce uliva jedna klinici u Belorusiji. U toj klinici su neki građani naše zemlje obavili transplantaciju bubrega i jetre.
- Za Belorusiju i tu kliniku sam saznao od jednog našeg mladića kome je tamo urađena transplantacija bubrega. Tamo smo poslali mejl sa mojom istorijom bolesti, oni su u odgovoru rekli da bi mogli da urade transplantaciju i zakazali su mi dijagnostički pregled radi detaljnih analiza i ispitivanja. Nakon tog pregleda bi trebalo da budem stavljen na listu čekanja - navodi Aleksandar.
Za samu transplantaciju srca u Belorusiji potrebno je 100.000 evra.
- Bio sam i ovde u bolnici jer me i ovde pripremaju za listu čekanja, do sada nisam stavljen jer nisam obavio neke preglede. Sada sam obavio sve i trebalo bi početkom aprila da budem stavljen na nacionalnu listu za transplantaciju. Falio mi je pregled stomatologa i to sam odradio, ali je prilikom intervencije probijen sinus. Trebao sam ići u Belorusiju na preglede 23. marta, ali sam to morao da odložim, jer mi je rečeno da ne bi trebalo da letim zbog tog sinusa. Pregled je pomeren za 15. april. Ja bih najviše voleo da transplantaciju uradim ovde u Srbiji, ali je to nemoguće, veće su šanse da to bude u Belorusiji - kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako živi čovek čije srce radi 19% odgovara - ograničeno.
- Ne smem da radim, jednostavno samo lagana šetnja, ne sme se preterivati u hrani. Sve što normalan i zdrav čovek može, ja to radim sa 30%, koliko mi srce dozvoljava. Ne bi trebalo da se prolazi ni kroz stres, ali jednostavno ne možemo mi da utičemo na to. Na svaka tri do četiri meseca idem na preglede i moram redovno da pijem terapiju - objašnjava sagovornik.
Dešavalo mu se da ima gušenja, srce je slabo, stvara se voda u plućima i nastupe gušenja.
- Tada moram odmah kod lekara, oni me oporave, budem u bolnici po 10 dana, održavaju me u ovakvom stanju, dok ne bude gore.. Može biti i gore, bolest može da se pogorša, mogu se javiti učestala gušenja i doći do momenta da više nema spasa.. To sam video na svom bratu. Ne smem ništa prepuštati slučaju, moram se boriti, pa dokle doguram, videćemo - završava on.
Aleksandar je trenutno na bolovanju, ali će zasigurno ići u invalidsku penziju. Brine ga kako će decu obezbediti:
- Radio sam u jednoj mašinskoj radionici. Fali mi posao. Brinem se što se tiče sigurnosti za moju decu, kako da im pružim sigurnost ako ne mogu da radim.. To mi je najveći problem.
Bonus video: